Branič

382

Према оваком стању ствари, кад је доказано, да се М., оделивши од себе својс синове, вратио туженима, са њпма своје имањс смешао и код њих као њихов задругар умр'о, — о.нда су 110 § 528 грађ. зак. тужени пречи у наслеђу од ту;киоца. Навод тужилачке стране, да је пресуда овог суда од 3 Маја 1883 г. Бр. 6172 према туженом А. извршна, што се па иату није жалио, не вреди, јер је ова у целости уништена нримедбама Касац. Суда од 9 Фебруара 1884 год. Бр. 3276. На основу паведенога, суд је окр. Ш...., с погледом на § 98 грађ. судс. пост. ирссудио: Да се тужиоци одбију од тражсња као неумесног и да плате туженима по 50 дин. на име парничноЈ чрошка. САОПШТИО В л а д. 3. И л и СУДСКИ ПИСАР

XVII Није „мито" — § 106 крив. зак. — већ „превара" — § 391 крив. зак. Л. III., деловођа оиштине вароши Нр. оптужен је, што је силом своје власти и.шудио од М. 14 динара, те га је за своју личну кориет, пустио из оиштинског притвора, у који га јс сам етавио. Оптуженик је иризнао, да је од М. наплатио 14дин., али се бранио, да је ово узео на име тога, да М. напише жалбу иа пресуду општ. суда, којом је осуђеп на 10 дана затвора, за продавање (Шајлија. Сведоци пак Н. Ј. и Н. Н. потврдили су под заклетвом, да је .1. Ш. узео 14 дин, одМ. као мита, па да га ослободи од казне, на коју је био осуђен оншт. пресудом од 8. Маја нр. г. Бр. 1582. Први суд га је ослободио као невина по § 241 крив. пост. Један је судија одвојио своје мњење у овом смислу: Налазим, да стоји дело из § 106 крив. зпк. које има да се стави па терет учиниоцу — онтуженом Л., — што је од М. узео 14 дшт., па га пустио из нритвора, у који је дошао неправилним и незаконитим путем. Дело је доказано сведоџбом заклетих свсдока: II. Ј. и II. II. а и самим казнвањем М. Казивање ове тројице не обесиажаиа исказ сведока: Ђ. Т. п II. : С„ јер је први заинтересован ио томе, што је иротивзаконо уапсио М., а под унравом другога врши се јсдно овакво притварање, на сада хоће, да загладе своју неправилну радњу.