Branič

386

као јавним исправама — § 188 грађ. пост. — тужилац је доказао, да је гдавни дужник дужан спорну суму, да је на плаћање исте осуђен, и да се иста од њега није имала одкуд наплатити. Али није ничим доказао да му је овај дуг дужан тужени као јемад нлатити, јер то, што је тужени на поднетој нризнаници испод другом руком написане речи: „јемац и платац" написао своје име, нрезиме и занимање, не може се узети као јемачка обавеза туженог Глише, јер није изражена у оној Форми какву замишља § 192 грађан. пост." По жалби тужиочевој, Касациони Суд нримедбама својим од 23 Фебруара 1889 г. Бр. 735 иоништио је горњу иресуду из ових разлога: „Суд тај није имао законог разлога, штоје пропис законски, по коме јемац треба да поред потписа напише и саму изјаву примања обавезе јемства, — нрименио на овај случај, где је облигација постала пре тога законског прописа у § 192 грађ. пост. за грађанске парнице од 19 Априла. 1885 г." Ове примедбе првостепени суд није уевојио, но је дао следеће противразлоге: „Признаница по којој се тражи наплата, писаиа је 28 Аирила 1884 г., на њој је тужени Глиша написао само своје име, презиме и занимање, а речи „јемац и платац" написао је дужник Јанко. Кад је ова признаница пиеана, онда је важио пропис § 192 грађ. пост. у ком није било додатка од 19 Априла 1885 год. и у томе првобитном § 192 било је наиисано, да дужник треба сам облигацију да напише и потпише или да је влашћу потврђена, ако хоће да вреди као исправа. 0 јемцу ту није било ништа речено. Но и ако о јемцу тада није ништа речено, у каквој Форми та његова обавеза треба да буде изражена, опет по аналогији реченог § 192 грађан. пост. јасно је да 'јемац треба сам својом руком да напише какво јемство прима на себе —■ § 825 грађан. законика. — Да је ово нужно и да се тако разумети имало, види се из тога што је ово под 19 Априлом 1885 год. и додато, а као извесно у циљу, да се не би тај § 192 разно тумачио. За ово сво доказа: Јемац зна само своје име и презиме да напише, и више ништа, као што има и такових случајева, он каже да жели и хоће да јемствује за дужнике само до тог и тог времена, али дужник више имена јемчевог сасвим противно овога волш јемство напише. Сад кад се не би разумело да јемац треба сем имена и остало да нанише, са чиме би могао јемац противно да докаже? Дакле, јасно је да сс и раније разумевало, да је јемац требао норед имена и нрезимена и остало, ако зна нисати, да напшне,