Branič

441

али то беше еаМо проста Формалноет. За једно ието меето није никада могло бши два кандидата : суд је примао нч. место умрлога магиетрата његовога еина, или човека. кога би удова предложила. Ето, према томе може се мислити како су парламенти били састављени, а шта да велимо о нижим судовима. У људској природи нема мотора за озбиљно и темељно изучавање нечега што не би доносило' замашне користи. „Отуда је дошло, како вели Фонтнеј-Мареј, да млади људи поеТадоше нрема књизи хладнији, но што су нре били". Баш и да усвојимо, да. је дух правичности био постао наследна врлина у породицама судија, инак то исто не можемо рећи и за знање и за науку, које ее не могу наследити, а за које опет сама практика није довољна. Тако је незнање магисТратуре расло од генерадије до генерације. То нарочито пада у очи кад упоредимо правнике из ХУШ века са онима изХУ1,иове савеликим правницима изХШиХГУ века.Штоее внше приближујемо нашем добу, ми палазимо да су нејаснији и заплетенији; они често падају у најгрубље погрешкеу погледу Феудално^а права: они се губе кад говоре о Феудима и слободним земљама, и од свега тога они С3 7 начннили прави лабиринат, у коме им као вођ служе само неколике краљевске иаредбе, које су по некад савршено у кон. традикцији са старим правом, које објашњавају. Отуда су се судије вечито устезале, кад год би имале пред собом какав текст који не би разумеле; ми данае налазимо доста њихових одлука донесених онако од ока, и које страшно противурече једне другима : анелате су расде бројно с дана у дан, и у опште, у оно доба у судству налазимо еве оне махне којих број стоји у обрнутој еразмери са сгупњем знања и увиђаштошку судија. Апсолутно незнање судија, осим врло ретких изузетака, тако је било очевидно од XVII века, да је о њему говорено и на самој позорници, као о ствари опште познатој и нризнатој. Па и поред њихових очевидно рђавих страна принциии продаје и наслеђивања звања одржани су скоро кроз три столећа. То је дошло можда отуда, што би иротивни сиСтем био много гори. Да видимо неколико нримера. Једнога дана Франсоа I заведе но два нова звања истражнога судије за сваку варош, и реши се да их не продаје. На та места иостави Боииве-а и Де-Ла-Палиса, али ови их продадоше за више од 80.000 ливара, х ) Без еумње, да су та звања нродана као обично, било би мање скандала. Доцније Лудвик XIII укину за неколико година оно годишгм ираво , а следствено и наслбђивање звања, и ево какве су биле ') Јошпа! 11' Ш1 1)оигј?ео18 4« Рап8. ОДШои 1,. ^а1аипе р. <(.