Branič

РАСПИС НАГРАДА. —«4>-<!4о-фм—

„Матида Српска" расписује из задужбине Јована Остојића и жене му Терезије рођ Зозукове за годииу 1898. иаграду од 68 дуката, којп су преостали од расписане награде за засебне расправе „0 појединпм струкама књшкевнога рада Павла Ј. Ша<х>арнка у колико се тнче нас Срба" — за дело „0 сриском сликарству ", с роком до 31. децембра 1898. Уз ту награду од 68 дуката долазн јога добровољан прилог од 50 фор., који је др. Владимир Николнћ, адвокат у Земуну, на ту сврху обећао. А за расправе за ,.Летопис и расппсује ове награде: 1., 100 дуката за расправе или монографије из псторије Срба у Угарској, с роком до 31. децембра 1898. Награда је за сваку такву расправу или монографпју 10 до 100 дуката према вредностп и величини дела. Уједно се напомпње, да су пз ове задужбине с роком до 31. децембра 1898. расписане ове награде: 1., „Живот и рад Саве Текелије", — награда 50 дуката. 2., „Историја српске књпжевности за школу", — награда 100 дуката 3., „Оиширна историја и етнографија о Буњевцима," — награда 200 дуката. Рок 31. децембра 1898. , 4., „Историја српск&Јрракославне цркве у Угарској", — награда 100 дуката. Рукопнсе на расписаае награде не могу писцн шиљати под својим именом, него ваља да их означе иатписом или знаком. Име, презиме, карактер и место, где писац станује, ваља напнсатп у особитом инсму, писмо запечатити и обележити са оним истим натиисом или знаком, који је с поља на самом рукоппсу. Рукоииси не враКају се. Награда се издаје тек онда, кад нисац поднесе дело наштампано, осим ако с „Матицом" о томе што друго не уговори. Писац је дужан од свога награђеног дела, кад изађе из штампе, уступити „Матици" 25 комада. Награђеие расправе штампају се најпре у „Летопису" а после остаје право и писцу и „Матици" да их могу прештампати посебице. Из главне скупштине „Матице Српске," у Новом Саду 23. октобра (4. новем.) 1897. Нредседник „Матпце Српске": А. Хаџи^ с. р. секретар. Др. Милак Савив с. р.