Branič

стр . 4.

вранич

јјрој 1.

Повратак министара на њихов ранији проФесорски положај на Великој Школи простим указот. Намера нам је овде да, поводом једног скорашњег указа, размотримо ово питање: Може ли се министар, који је пре тога био проФесор Велике Школе, пошто престане бити министром, вратити на своје раније место простим указом, без претходнога пристанка Академскога Савета. 1 ) По §. 37. зак. о чин. грађ. реда, министар, који буде отпуштен или који из службенога узрока оставку д&, долази или: на своје старо место, на коме је био пре него што је постао министар, или на неко друго место равно оном ранијем по плати (а и по рангу, в. §. 25. истог закона). Ова одредба оставља дакле извршној власти одрешене руке. Она може министра, према свом нахођењу, послати било на једно било на друго од горње две врсте места. Није дакле потребно да је раније место министрово заузето, па да тек онда може бити послат на неко друго; он може бити упућен на ово друго место баш и онда кад је раније место његово празно. Доказ за ту потпуну слободу избора од стране извршне власти налази се у самом тексту тога параграфа. Кад закон вели да министар долазн на своје старо место или на неко друго равно овом по плати (и рангу), онда је немогућно рећи да ће министар моћи бити упућен на друго место само онда кад је раннје место његово заузето То би значило увдачити у закон један услов који у њему није формулисан, значило би дакле мењати, односно писати закон а не тумачити га. А нарочито је мучно, без позитивних законских одредаба. претпоставити егзистенцију таких ограничења за извршну власт у једном законодавству као што је наше, које тој истој извршној власти даје онако апсолутно право премештања, отпуштања и пеизнонисања скоро свију чиновника без разлике.

1) Напомиљемо да смо мишљ&ље које у овом чланву ив.тажемп, ваетуиали пред својим сдушаоцима још 1896. године, када још није О ијш речи ни о каквом указу нити и о каквој дичноети.