Branič

БРОЈ 1.

БРАНИЧ

стр . 5.

Шаљући бившега министра иа једаи други чиновнички положај, извршна власт, разуме се, има да пази на то, да ли он има законских квалификација за то место. Нпр. један министар, који је раније био у административној служби и имао ранг раван, рецимо, рангу члана Касационог Суда, неће моћи бити указом постављен за члана Касационог Суда, ако нема оних услова које закон за то место тражи. — Исто тако указом се неће моћи министар послати на неко место за које се изискује претходно испуњење извесних формалности, нпр. испит, или претходан избор од извесне корпорапије, или бар претходно мишљеље њено итд. Таких услова, које извесне категорије чиновника морају испуњавати, има више. Ми ћемо се овде задржати само на формалностима и условима који се морају испунити кад се један министар а бивши професор враћа на Велику Школу. % Пре нових измена и допуна у закону о Вел. Школи од 22. Октобра 1896., за професоре Вел. Школе важило је опште правило §. 37. зак. о чин. које важи и за све чиновнике у опште. Па како специјалних одредаба у закону није било, то је министар могао бити враћен на Велику Школу простим указом, без других формалности. Академски Савет Велике Школе, међутим, у више прилика показивао је жељу да буде претходно о том враћању у школу бар упитан за мишљење. Питање да ли је ова жеља Академскога Савета имала доволшо ослонца у тексту закона и да ли се слагала с духом његовим, нема више — под новим законом —• практичнога интереса те и не заслужује да се изближе размотри. Али је корисно забележити ту тенденцију, јер може послужити да се бол^е разуме дух прилика под којима је нови закон о Вел. Школи зачет. Долази сад чл. 31. а. закона о Великој Школи, који маси овако: Кад професор Велике Школе замени свој положај другим, онда се може натраг вратити ако то Академски Савет, из сопствене нобуде или на захтев Министра Просвете затражи. Ну у сваком случају, такав професор неће моћи