Branič

стр. 42.

БРАННЧ

БРОЈ 2.

доноси законе, било из области јавнога било из области приватнога права. Друга има за задатак да те законе примењује. У већини данашњих држава учињена је једна градација код законодавне власти. Има пре свега једка законодавна власт која доноси само законе којима су санкционисана основна правила друштвене организације. Она, на пример, одређује форму владавиие: монархиску или републиканску; прописује да ли ће у дЈ )жави бити један или два дома, итд. Та законодавна власт зове се уставотворна. За тим постоји обична законодавна власт која, на основи постављеној уставотворном скупштином, доноси све остале законе. Обична скупштина нема права да, отирављајући своју дужност, погази оне принциие које је устав прокламовао. Али, како у држави нема никакве силе која би закоиодавну власт приморала да се креће у границама уставом обележеним, то она има могућности доносити и такве законе који би овај вређали. Остаје, као једина гарантија да ће конституција бити поштована, политичко васпитање оних који врше законодавну власт: они треба да уставним начелима даду практичне вредности, базирајући на њима своје одлуке. И у неуставним земљама као и у уставним власт има један исти циљ: да прибави важности оним правилима која постоје у интересу целога друштва. Па ни при најжешћем апсолутизму мопарх никад није претендовао на власт зато да з.ш чини, већ да штити права појединаца и права друштвена. Али, и ако код свих облика владавине, власт има истоветан циљ, не може се, у интересу слободе, допустити да она буде усредсређена само у једном лицу или у једној групи лица. К .088Х врло лепо истиче опасност тога груписања власти у једну руку. „Ко каже власт , тај следствено каже сила , сила која треба, без сумње, да буде у служби права; сила која, без сумње, треба да буде помоћник правде и одбрана доброга и кориСнога; али, при свем том, власт је сила, јер без тога власт би била немоћна. А у исти мах, у самој природи ствари. у вечитој тежњи човековој лежи: да сила, чим постоји, чим је утврђена, хоће да се увећа на искључиву корист оних који је имају." 1 ) Кад би власт која извршује законе могла и да их доноси, онда не би било слободе;

1) Соигз (Је ДгоИ сопвШиНоппе!.