Branič

БРОЈ 2.

Б Р А Н И Ч

СТР. 43.

извршна би власт била у могућности да сваку своју самовољу у закон преобрати. 1 ) Не мање би слобода бида оиасности изложена, када би органи који граде законе ове и примењивали. Они би их, према својим личним потребама и расположењу, сваки час мењали. Онасност ова не постоји у систему уставних земаља. Пошто законодавна власт своје одлуке неће извршивати, то се онда није бојати, да ће она, доносећи исте одлуке, преиебрегнути опште интересе друштва и жртвовати их интересима појединада. Исто тако наша права нису остављена ничијој самовољи, пошто извршна власт мора законе који пам та права гарантују поштовати, без обзира да ли они који ту власт врше у том своју личну корист надазе. Нема спора да је законоцавна власт моћнија од извршне. Она, истина, не може да се меша у атрибуције те власти, не може да врши њене посдове, али има могућности да важност те власти умањи, иа чак и да је са свим укине. „Данас Народни Конгрес (Бе Соп^гев) или Комора могу да укину поЛожај председника Републике, који је само једна врста министра, као и сз^дове. У Енглеској где се уставна власт не разликује од обичне законодавне в.ласти, наше тврђење је још тачније, парламенат може да доноси законе о свачему 2 ) и следствено располаже админи трацијом и судовима онако исто као и најапсолутнији владалац." 3 ) При свем том, не треба се бојати да ће законодавна власт злоупотребити надмоћност коју има над извршном влашћу. Пре свега, она Ј *е у већини држава ограничена уставом и чуваће се да га не ногази; па и тамо где нема уставне власти, њено непрнјатељско држање наспрам извршне власти имало би и сувише опасних последица, да би она смела своју надмоћност на зло унотребити. 4. Кад је Моп^еадшеи казао да власти, законодавна, судска и изврпша, треба да буду иодељене, он на сваки начин није хтео тим рећи да оне треба да функционишу потпуно једна без друге, као што су му многн нисци то пребацивали. Он је хтео да каже да ниједна од тих власти не сме изаћи из круга своје надлежноети н приграбити себи 1) 6аг80ппе4, Ргеиа <Јв ргоеесЈиге с^уЦе, р. 11. 2 ) „Ниједан акт парламента не може бити неуставан" вели Ра1еу (СНе раг Вои^шу <1ап8 „1ез боигсеа (1е 1а совзШиИоп ап§1а18е"Ј. 3 ) Бе УагеШеа бопишегеб, РписЈреа &пс1атеп!аих с!и бго!!, р. 228.