Branič

стр. 44.

брае.ич

бро.т 2.

поелове друге које власти. !'ако све власти у другатву имају један заједнички циљ, то би овај диљ иромашен био, када радње разних власти не би биле коорднноване. Иотреба иоделе власти не искл.учује могућност заједничкога рада. Само, да наиоменемо да ова веза која мора да постоји између разних власти има штетних последида, кад се тиче утицаја законодавне вдасти на извршну. И извршна власт, истипа, утиче у извесној мери па послове законодавие власти, јер она узима учешћа у доношењу закона правом састављања законских пројеката п њиховога поднашања скуцштини на рсшење, правом распуштања скупштиие и т. д. Али, ова права извршне власти, закоиодавна власт има могуЈшости да сведе на границе у којима ће она за њу бити безопасна. Док, међутим извршна власт нема могућности да сувишно мегаање закоподавне власти у њене атрибуције спречи. Парламенат, одричући влади своју сарадњу, има средства да опемогућн њ-ено даље бављење на унрави државној. И, да не би послови стали, она је принуђепа уступити своје место другим личностима. Злоупотребљујући ту своју моћ, парламенат дефинитивно влада. Истина, он сам не може да врнЈи оне послове којп .спадају у круг егзекутивне власти; али, имајући могућностп да на владу доведе оне лпчноети које ћс ту власт вршити по његовом нахођењу, он в.;ада индиректно. То је једна махна парламентариога система, против које се подиже често глас. Ми у ово питање нећемо улазпти, јер бисмо изашли из обима своје студије. 5. Моп1:е8д гаен дели власт на законодавну, извршну и судску. 1 ) Он, дакле, сматра судску власт не као један део извршне власти, већ као неку трећу власт, одвојену од извршне као и од закоподавне. Ову деобу већнна модерпих писаца није, са разлогом, усвојила. Кад се иође од те тачке гледишта, да, код закона има двоје: прво, његов поетанак, и друго, његово извршење, онда не може бити впше од две власти, једна која законе прави и друга која их примењује. Нема никакве потребе правити разлику, као што то чини Моп1 :е8С|шеп, између закона из области приватнога права п оних из области права, названога (1гоГ1 с1е§ уенб (УбПсеггесћ!;). И код једних и код других, има опа два момепта, постанак

! ј ЕзргН (1ез 1о1а, 1 лу . XI. Сћ. VI.