Branič

БРОЈ 3.

БРАНИЧ

стр . 95.

радња мора бити активна, као на лр. кад би наследник заузео ту имаовину. или са њом раснолагао, али та, прећутна делом показана воља, не може се изводити из какве нерадње — насиве — његове. Према наведеном, кад се тужени Живко као најближи сродник умрлог му оца, одрекао права на наслеђе, нпје суд имао законских разлога натурати му терете на то очино имање, узимајући га као примљено наслеђе, и го примање изводити из онога, што се Живко није противио стављеној интабулацији, него је трпео интабулацију, коју је сам његов поверилац Младен на ту непримљену непокретну имаовину ставио, јер то трнљење не показује стварно заузеће наслеђа. Најзад кад нема ни тога заузећа, ни изјашњења о пријему наслеђа, не може биги речи о преносу права на трећу особу, као што је Суд у овом случају подвео под одредбу §. 303. а. грађ. зак., јер то што није примљено, не може се ни пренети на трећега, него остаје да се даде ономе, који је најближи но законом реду наслеђивања. Апелациони Суд не усвоји дате му примедбе, но даде ове противразлоге: кад је Живко по облигационом дугу тужиолу Младену одобрио интабулацију на имање свога оца, онда је таквом радњом, као вршењем права раеполагања са наследством, изриком дао познати, да се прима наследства свога оца. Јер интабулисање извршило се после смрти пок. Ђорђа, а ово се утврђује и самим спорним преносом на његову сестру Даницу, пошто је иотребно, да најпре он сам ностане сопственик наслеђа, па да га може на Даницу преносити. Ко се одрекне наслеђа, тај не може с њим даље располагати. Према томе дакле, стоји Факт, да се тужени Живко примио наследства, а кад стоји да је исто имање дао као залогу тужиопу Младену, онда пренос на Даницу по §. 303. а. грађ. зак. нема законске вредности. Касациони Суд у својој општој седници од 4. Јула 1896. Бр. 1781. нађе, да су примедбе оделења на закону основане, а да не стоје противразлози Анелационог Суда. Оваком одлуком опште седнице Касационог Суда утврђено је, да тужени Живко није ни постао наследником свога оца нити је он тренео насле/јевину на сестру му Даницу, као што то Апелациони Суд узима, но је се просто одрекао наслеђа, користећи се §. 13. гра! ; . зак., услед чега је наступио случај законског наслећивања из §. 400. грађ. зак., па кад тужени Живко ово право није ни остварио, има се узети да га и нема, а кад ко што нема,