Branič

стр . 152.

б р а н ii ч

број 5.

закона Ипак то право административне власти није у противности са уставним начелима, јер нре свега по самој" природи својој та власт треба да има речено преимуКство, а сем тога још и нарочите уставне одредбе имплицитно дају законодавној власти моћ да на извршне органе пренесе, разуме се само у обиму детаљнијих и ситнијих прописа, право доношења општих правила која у самој ствари нису ништа друго до средство да се дотични закон у практику приведе. Нисмо, дакле, овде у присуству никаквог противуставног правила, пошто сам Устав, сиецијално за административну власт, чини малу дерогацију основном начелу о нацлежности власти, која со дерогација не може распрострети и на судску власт. Тако . чл. 55. нашега Устава вели: „А наредбе за извршење закона. као и наредбе проистичуће из надзорне и управпе власти Краљеве издаје извршна власт". У чл. 57. стоји: „Закони и наредбе које Краљ обиародује, сходно прописима предидућа два члана, имају обавезну силу за све грађане и све власги земаљске". Устав овде не прави разлику измеђ\ г сиецијалних и општих наредаба, што, значи да он имилицитно извршним органима 1 ) даје право. доношења и ових последњих. Ово ираво може законодавпа власт дати не само шефу државе н централној управи, већ и нижим административним органима, прво с тога што се у чл. 55. говори у ошпте о извршној (т. ј. административној) власти и друго што по чл. 6 Устава иижи органи своју власт држе од шефа државе; кад ■ законодавна власт право о коме је реч може дати поглавару државе, онда из тога ваља извести да га она може поверити и нижим органима којима је он своју власт, за послове из њихове надлежности, делегирао. 2 ) 17. Да би административна власт могла прописати извесна општа правнла, потребно јој је за то нарочито законодавно овлашћење. Ако би та власт протнвно овоме поступила, ако би она, и без одобрења законодавчевога, таква правнла прописала, она би тиме изашла из круга евоје надлежпости, а донесена правила била би незакона

1) Овде УетаВ под иавјшшом влагаВу рачуч« само администратипну а не и судску.

2 ) Ч.т. (3. Устава проппсује • „Крал. поетавља све државне чиновникеЈ. у његово иие и под и ,е10вим вј.ховнијг иадзорои врше своју власт сва земаљска надлежатељства".