Branič
2*
врој 6.
к р а н и ч
стр . 191.
Дспортацпона казна имала би се препоручити само у оним чслучајпма, где је једино нотпуним и сталним изоловањем кривца пз друштва, дата могућност, да се од његових нротивиравних поступака друштво заштпти. Према томе депортациона казна не би се-имала примењивати на оне, који су на „беспосличење и порочнн живот само због хрђаве навике и хрђаво датог нравца у васиитању" упућенн, јер се на ове може угицати и на други начин, а да се не долазп до једног тако крајњег п тешког срества. Депортација се може извршити са успехом често тек после дужег рада на томе, да се на депортацију осуђени постепено поступшш нрелазом навикну на рад и на околину, у којој ће морати да живе и да се крећу. У том погледу нов нројект руског кривичног закона, који ■оиравданост депортационе казне признаје, везује ову казну са иретходним тешким прпнуднпм радовнма (каторга), којима би се на депортациону казну осуђенп на рад навикли, стекавши у исто време корисна знања, која би им иосле од иреке иотребе била. Са разлагањем о деиортацији завршио је г. 1'ајнбабен свој говор, који је од стране већине присутних наишао на вслико ■одобравање. За тим се продужило расправљање појединих нанред истакнутих пптања од стране присутних научара, између којих вреди поменути говор председника Д-р. Мајера, Д-р. Кронекера, а нарочито универзитетског проФесора Д-р. Ласона, који су ствари са чисто нравног гледишта расправљали, као и говор Д-р. Макса Хирша, који јс питања о циљу п мерилу казне, а специјално питање о депортационој казни, сем са чнсто иравног гледишта и са гледишта економске целисходности посматрао. Као што смо напред видели, мислп г. Рајнбабена пружају доста мотива и матерпјала свакоме правнику, био он законо. давац или судија, за озбиљну студију папред додирнутнх тачака. 11 ако би се можда у поједин стима његовим мислима о ноступању са онима, који од душевних аномалија пате, имало нешто и замерити, опет ће свакп са поглсдом на тешке и грубе погрешке, које су се до сада чесго дешавале услед законске непотпуности п услед недовољног обраћања пажње на душевно стање оптужено, 1 , са радошћу поздравитп ову тежњу за реФормом, која ће одомаћенпм погрешкама учинпти једном крај. II да г. Рајибабен нншта впше није учинио, но да је просто указао оне недостатке, од којих је нравда до са,ла тако рећп