Branič

стр . 192.

в р а н и ч

бро.ј 6.

непрекидно натила, и то би бидо доста, јер би покренуо научаре на живљи рад и студију на тим питањима. Но он је у неколико дао правац и начин за њихово решење, и за то мунаука у толико више мора бити благодарна.

„Глас Црногорца" у броју од 7. ов. мес. донос-и у службеном делу овај указ Његовог Височанства Николе I. Књаза и ■ Госиодара Црне Горе: Дајемо на знање и објављујемо: Пошто је прво званично издање Нашега Општег Имовинског Закоиика од 25. марта 1888. год. већ посве исцрпено, настала је потреба да се припреми ново. Одобравања и похвале којима је, уцијелом правничком свијету, једнодушно поздрављено било ово законодавно дјело, потпуно су оправдане и примјеном његовом у Нашим судовима. Наравно, за овај десетак година, судска практика није могла а да, у пространој законској књизи ове врсте, не замијети и такијех тачака које би добро било, првом згодом, подврћи особитоме пријегледу и расматрању, те их у склад довести са приликама и потребама, које за ово вријеме насташе или се објавише. Управ вишепоменута припрема Законика к новоме издању даде згодну прилику да се предузме и ова радња. Прилика је била тим згоднија што је, према жељи Нашој, сам саставилац Законика г. Др. В. Богишић, Наш садашњи министар Правде, могао. и ову двоструку задаћу на се лично иримити. Њему;

Берлин, Фебруара 1898.

Милоје Ж, Јованозић

ОПШТИ ИМОВИНСКИ ЗАКОНИК ЗА ЦРНУ ГОРУ

У НОВОМ ДОПУЊЕНОМ ИЗДАЊУ