Branič

стр . 198.

б р а ii и ч

број 6.

народ у погледу задруге, која га је вековима одржавала и национално и економно. Већ зак. чл. XXIX: 1873. узакоњено је укидање граничарских задруга и њиме је изречено начело, да се свака задруга мора укинути, кад то тражи веКина задрузипих члаиова. Но угарско законодавство није се задовољило само овим наређењем, него је после неколико година отишло један корак даље. У зак. чл. XXIV: 1885. изречено је насилпо укидање задруге, тако, да се све задруге, које се у току две године не би драговољно укинуле путем иоравнања или другпм којим начином, морају укинути званичним путем. Тиме је извршен смртоносни удар задругама у некадањој угарској војној граници, док је на против са граничарским задругама у Хрватској и Славонији постунљено много практичније и умније. Поменути зак. чл. из год. 1885., а нарочито његови §§. 25. и 28., био је од таквих последица, да је економно упроиастио наш народ. Одредбе цитпраних §§-®а заробиле су тако рећи раздељеног и ослабљеног граничара тако, да су му одузели нравну могућност располагањем свога имања. У §. 25. одређује се наиме, да се приликом званичне деобе задруге има део очев и дечији предати у властитост оцу, али с тим ограничењем, да све то има ирииасти у законити део наследства његовој деци, оди. унучадима. То ограничење мора се забележити у баштинској књизи, тако да отац нема права ни на случај смрти раснодагатн тим имањем. А у §. 2^. одређује се, да се такво гшање не може ни продати ни задужити без саизволења нуиолетне деце, одн. законнтог заступника малолетне деце п старатељске власти. Имовно ослабеле и раздружене задругаре ове су законске наредбе економно упропастиле и, у хрђавим годинама, одгониле их у руке бездупЈних кајишара. Вндећи несреће, које су се породилге услед тога закона и зазирајући од социјалног покрета, који је заталасао целу Угарску, прегло је угарско законодавство још у последњем часу, да помогне и спасе. колико се још економски спасти може од бивших задруга. Угарски министар Правде поднео је 6/18. пр. мес. посланичком дому законски предлог, који горе споменусмо. Он обухвата у три одсека и 21. §. иредлог за измену закона о укидању задруга из 1885. године, а нарочито о измени §§. 25. и 28. тако, да се онај део задружног имања, који при деоби принадне оцу и његовој деци као члановима задруге, има предати у властитост оцу без ограничења из §. 25. као и да се право властитости има у баштинској књизи забележити у корист оца без тога огранпчења. Даље се наређује, да у оном случају,