Branič
БРО.Т 8.
б р а н и ч
отр. 271.
нема никакбог разлога да се његова тужба подчини и:!узетннм п.рописима меничног права; да се примени претпоставка §. 87., то би значило раснросгрти ову нретпоставку изван њених законских граница и иренети је на са свим страно поље. Претпоетавимо сад, дајетрасат акцептовао меницу, али да је није платио. Траеант га тужи и тражи суму новаца равну меничној суми. Ово је његово право у основи, ко.је проистиче из датог покрића. Али да се утврди ова његова тражбина из његове тужбс, да се докаже постојање покрића, је ли њему довољно да он покаже само акцептовачу меницу, и да ли ће трасат измаћи овој тужби, ако докаже позитивно, да покриће није постојало? — Зар овако велика повластица, која би се дала трасанту, не би била са свим претерана? Како! Трасат је акцептовао и није платио; па у чему је разлог за то? Очевидно је, да је трасат мислио, да ће покриће стићи о року, а он се у очекивању преварио. Претаоставка, да је било иокрића, бпло би на супрот псти.чи и стварности; то би значило изврнутост принцииа: Ргаееитр^Јо 811Ш1 Гиг ех ео сршс! р1египн]ие 111:. Да напомепемо и то, да је претпоставка из § 87. основана била иа вероват ности и она је неприменљива у нашој хипотези и то .још јаче но у предходној. ПЗта је дакле основ тужби трасантовој иротив трасата? Је ли у меници и.ш у меничном уговору? Меница и уговор менични стварају односе између ремитента и трасанта сједне стране; између ремитента и акцептанта с друге стране. Никад између трасата и трасанта. Да ли је у уговору овлашћења ? Још мање. Права ова проистичу из оних, пгго их ствара само покриће и њих трасант може да врши. Али за то мора доказати постојање на онај начин, који одговара њеној природи. То што је меница вучена и што је акцептована не мења ни у колико саму ствар. Правила која су пређе била применљива, примењиваће се и даље на њих и по њима се имају решавати; а особена претпоставка из §. 87. мора јој остати потпуно острањена. 2° Против ремитента. Претпоставка §. 87. неће бити ни од какве помоћи за трасанта. Он ће морати да докаже несумњивим доказима, да је покриће дао; без тога он би остао изложен неблаговременом протесту ремитентовом. Ово се напомиње у §. 87. „Али примила се меница или