Branič

стр. 280.

г> р а н и ч

број 8.

Тужена се страна брани ,па није одговорна за штету за то, нгго су предана кола на нодвоз такве природе, да су морала на отвореном вагону бити вожена, и у таком случају опасносг вожње пада на тужиоца, јер да је примљена роба могла бити вожена у затвореном вагону, ватра се не би могла догодити. У таквом случају, кад опасност вожње пада на пошиљача. онда, ако се хоће да железница одговара, треба тужилац да докаже, како се штета догоднла због какве кривице железнице, њених органа, а он то није учинио. Тужена се страна брани још и тиме, што је тужиоцу право на тужбу за накнаду застарело, јер је исту подигао тек 5. Августа 1897. Тужилац противу тсга наводи, да се код случаја квара у закону не прави разлика између подвоза на отвореним и затвореним кОлима. Железница је дужна доказати, да она није узрок квару, но да. је узрок у вишој сили или у природи робе • а заетарелости нема места, јер тужилац подноси доказ, да је за штету од железнице с-азнао тек 10. Маја 1897. Питање је: 1. Има ли овде застарелости, и 2. Било или не било застарелости, да ли има одговорности за штету? Одговор кандидатов гласи: „Тражење*тужилачке стране, но §. 74. трг. зак., застарило је, јер су но иоменутом зак. пропису отнрављачи и возиоци одговорни за накнаду штете у року од три мосеца, ако је еспап за пренос у унутрашњост Србије, као пгго је овде случај и то, ако је еспап изгубљен, од дана када је требао стићи на место, а у случају квара од дана, када је еспап нредат. Како тужилачка страна у тужби признаје — §. 180. грађ. суд. ност. — да је кола са намештајем предала за пренос туженој страни 1. Маја 1897., а тужбу подигла тек 5. Августа 1897. дакле после рока од три месеца, онда јој је и нраво на накнаду, по §. 74. трг. зак. посл. одељ., застарело. Наводу тужилачке стране, да је за штету сазнала тек 10. Маја, нема места, кад горњим законским наређењем, као специјалним за овакве случајеве, застарелост почиње тећи од дана нредаје еспапа. Са изложенога, мишљења сам, да се тужилачка страна одбије од свога тражења као застарелог,