Branič

стр . 308.

б р а н и ч

број 9.

огледа намера за убиство, па је зато суд правилно и подвео ово дело под одредбу §. 155. крив. зак. Касациони Суд у својој општој седници од 29. Јануара 1885. Бр. 757. одржи у сили примедбе свога одељења, а противразлоге одбаци. Саопштио Драгић Павловић. 0ДУ1УКЕ СТРАНИХ СУДОВА I. У једном грађанском спору, изјавио је М. Г. трговац у Бечу, питан као сведок, на опште питање, да није кажњон. Накнадно се доказало, да је сведок, коме је сада 36 година, био судски кажњен као дечко од 14 година. Услед тога оптужен је због лажног сведочења, а правдао се тиме, да се стидео, да спомене ранију казн. Суд га ослободи, али на жалбу државног гужиоца буде поништена пресуда и наређено ново суђење, на коме М. Г. буде осуђен на 6 недеља робије. Његову жалбу одбаци бечки Касациони Суд (20. I. 1898.) налазећи, да су одговори па отита аитања саставни део сведочења. II. Пресуде иноземских грађанских судова, и ако се не могу извршити у Аустрији, сматрају се као јавне исправе и Факта, која су у њима утврђена, чак и о крнвичној одговорности, сачињавају нотпун доказ. (Одл. Аустр. Најв. Суда 10. VII. 1896. Бр. 6516). III. Упис жене као поверитељке свога мираза утрговачке књиге некога трговца не сачињава доказ о Фактички исплаћеном миразу. Овај доказ може се прибавити актом јавног бележника, да је мираз заиста постојао и исилаћен, и само у том случају може жена нри стецишту свога мужа спасти свој мираз. (0,дл. истог суда 5. Марта 1889.). IV. Поверилац може солидарну тражбину у исто доба одвојеиим тужбама од сваког појединог солидарног дужника тражити. —