Branič

стр. 290.

б р а н и ч

број 9.

Што ее код француског законодавца нарочито огледа бојазан да судека власт не изађе из круга своје надлежности и гато су, следствено, законодавне одредбе које садрже забрану судовима да не присвајају себи функције административне власти тако категоричне, томе се монче наћи разлога у исгорији француских парламената. Ови су, ма да су по устројству старе француске државе имали само судску власт, врло често прелазили преко граница своје надлежности и присвајали себи и законодавну и административну власт. 1 ) Под утицајем тих успомена, као и да би се у будуће сузбило ненадлежно мегаање судова у туђе послове и да би се систем политичке централизације што боље одржао, закопи и устави из доба Револуције и наређују опако императивно судској власти да се строго, у вргаењу своје дужности, придржава свога делокруга. Односно оне мало час наглашене интересантности у нашем кривичном законику, напте је мигаљење да и њој ваља тражити узрока у историји. У ранија времена наше нове историје, судска власт није са свим била одвојена од управне. У старим исиравничествима заседавале су и среске старешине, а у првом устанку на одлуке магистрата, као судске власти, изјављивапа је жалба Совјету , који је кумулирао и управну и судску власт. 2 ) По устројству од 14. Фебруара 1835. и од 29. Јуна исте године 3 ) Државни Савет био је у исто време и судска и административна власт. Кад је 20. Септембра 1837. 4 ) установљен Велики Суд (над магистратима), његове одлуке нису биле извршне; против њих се могла изјавити жалба Државном Савету. Овако је б-ило до 26.. Јануара 1840., кад је Велики Суд постао суд другог и последњег степена. 5 ) Ако је нага законодавац, одредивгаи

1) В. Бпсгосд, ор. сН. 4. I.; ВоеиС, ор. сК. р. 532.

а) В. Ст. Максимовића, Су/јења у Кнежевипи Србији ире иисаттх закона. Пожаревац, 1898. Кара-Ђорђе је такође вршио судску власт.

3) Збор. 30., стр. 23. и 59.

4) Збор. 30., стр. 214.

ј ) Збор. 1., стр. 196. Од тада је Државни Савет имао само законодавну и управну власт. Године 1846. 9. Септембра установљен је Врховни Суд,, (Збор. 3 , стр. 132.). Услед ове нове установе, донесено је 1. Новембра 1846.. ново у тројство Дпелационога Суда (Збор. 3 , стр. 148.). Против одлуке Врховног Суда, као инстанције трећега степена, могла се је иајавити жалба Кнезу који се сматрао као касациона власт. Устрој,ством од 28. Децембра.,