Branič

БРОЈ 13. В Р А а И Ч СТР. 457.

цени, какву си му ти као трговац одредио ; а Бог ће за то своју милост на те из.штн".') Ропство је дакле, код Евреја, било ћривремепо. Један једини случај био је, када је ронство могло целога о/еивота да траје , а тај је, кад се сам роб одрекао благодјејања, које му је закон давао, на би, по исдужених шест година, изјавио жељу, да хоће и сам да остане у ропству код господара; било за то, што су му се он и његова фамилија оми.шли, било што се и сам код њих окућио. У том случају роб је излазио пред народне су дије, и пошто је пред њима ту своју жељу изјавио, враћен је био на кућни ираг господарев, где су му уво бушили. После извршене ове церемоније он је остајао роб за навек. Али и ако је неко иа овај начин бивао роб за навек, ииак се Мојсеов закон, као иротивник ропства, постарао и за ове несрећнике, па их је опет узео под своју заштиту тиме, што је забранио, да т осиодар може таквог роба ваи земље про/ати; чиме га је сачувао од тешког и простог ропства у туђини. Поред тога, прописи закона Мојсијевог односно „ Јобилеја " 2 ) били су без изузетака; и како се у то доба (за време „ јобилеја ") увек вршио преглед — ревизија — земаља, па се оне враћале својим старим сопственицима, а сваки Израиљћанин добијао изгубљену слободу и нова средства за живот, то је било и начина, да се и ове врсте робови ослободе вечите робије. За ову врсту ропства еврејски доктори права, а и предање „ Талмутово" 1 веле, да је оно престајало смрћу господара; а ако је овај имао сина онда се ропство нродужавало и за живота синовљева в ) Но како је све на овом свету пролазно и привремено, све подложно променама, нарочито у животу народа, тако је било и са прописима закона Мојсеовог о ропству. Стари Евреји били су тврдоглав народ „Дипвећпае сегт", који се није лако привикао на нове обичаје и наредбе. Он се још за живота Мојсеовог, а по примљеним Божијим

1) \Уа11. НЈа^оЈге Ле Геас1ау. ев I. стр. 15. 2) Јобилеј је бво периода од 50 година, када се вригио преглед ревизија — свију земаља, и када су се заложене или отуђепе земље морале враћати старим сопственицима, или п.иховим наследиицима. 3) Л\ г а11. Ш81;о1ге Де Гезс1ау. ев. I. 15—16. БРАНИЧ ГОД. V. 2