Branič

стр. 458.

В Р А Н И Ч

БРОЈ 13.

злповестима преко 1вега, — одрекао нове вере — вере у јединог Бога — па се почео клањати златном телету; са чега га је, а за казну, Мојсеј четрдесет година, као сваку скитннцу, кроз пустињу водио, да би стара покварена генерацнја изумрла, а нова се по правцу и по плану његовом однеговала. Али ни то све није помогло за дуго и за млого, јер су особине и карактери тога народа одржали у неколико превагу над наметутим му установама — законима. За доба краљева, а услед ратова заробљено је доста непријатеља — туђинаца, и они су, као ушкопљеници, врло важне службе на двору вршили. Један од њих био је и командант војске кад је Јерусалим, за владе краља Седекије, био освојен. Овај обичај држања ушкопљеника на двору примили су езрејски краљеви од осталих источних азијских народа. А како је шкопљење злочин узвршен над човеком, злочин, који се иротиви ириродном ираву, моралу и религији , то су пророци избраног народа, за доба пеограничених краљева, видећи квареж одозго па на ниже, коме они нису могли и смели отворено на пут да стану, овим унесрећеним и осакаћеним створењима, са своје странс, а у име Вога, извесну утеху давали. Ево шта им пророк Исаије вели: „Нека се ушкопљеници не јадају сами себи: „ја сам дрво без плода", јер ево шта им Господ на то поручује: „Они, који поштују и празнују мој дап одмора — суботу, — чине ми по вољи и са мном су у непрекидној вези. Њима ћу ја дати места у мојој кући и моме граду, а иоред тога и име и глас, који ће им вечни остауи, и више им вредети, но деца, коју бн имали". Упоредо са хнкопљењем робова ишло је и гажење прописа законских о одпуштању робова после шест година, као и гажење нрописа о „ Јобилеју ". Религија и морал устукли су испред личних интереса и материјалие користи. Тако је са овом ствари стајало за доба краљева, па су и напори и примери самога Соломуна, кад је био у највећој својој сили, да ово зло спречи и излсчи, — били узалудпи ; јер је чак и он сам, под своју старост, дотле дотерао, да је дозволио својим многобројним женама и робињама разних народности, да могу тга двоЈ>у