Branič

стр. 608

б р а Н И ч

број 17.

стоји. Оно може да наступи само до рочишта за равнање, ако се дотле покаже да је стецишна маса тако незнатна, да се из ње не могу да измире ни трошкови око стечајног лоступања, или да ће толико мала вреднозт у њој остати, кад се из имања исплате хицотекарни п заложки повериоци, чије тражбине, као што се зна, немају никакве потребе за стечај. *• Кад сам ово предње био написао и рукопис већ предао редакцији, добротом уваженога Господина Уредника, послат ми је на прочитање чланак „Остаје и даље ио,д стечајем\ и , који је написао г М. М. Станојевић, судија у Крагујевцу, поводом оне мо.је нотице у броју XII. Бранича. Г. Станојевић, који мисли да и после исцрпљења стечајне масе дужник остаје под стечајем, све докле и последњи стечајни поверилац не буде измирен, наћиће у предњем одговора за највећи део његових замерака моме мишл>ењу. Поводом његовог чланка имам још да напоменем ово. И г. Станојевић, налази разлога за своје мишљење у двојаком разумевању речи: стециште. И он под њим разуме пре свега: стецишни рад , па за тим друго: стечај. И он у §. 127, 128, 129. зак. стеч. у тој речи види само стечајни рад, а стечај оставља на страну. и ако наш законодавац нигде не чини то подвајање. Као што сам напред рекао, реч стечај или стег^иште мора у нашем закону имати само једно значење, било оно ко.је јој је сам законодавац дао у §. 1. зак. стеч., било неко друго, које би се изнашло „да више одговара духу закона о стецишном судском поступку." Како се узме да та реч значи у §. 1. тако се мора узети да значи и у §§. 127. и следећим закона стечајног, и исто тако и у свима другим законима, у којима је она употребљена. Да је законодавац хтео да под том речи разуме на једном месту само стечајни рад, а на другом месту стечај, он би, ако би налазио да су та два појма у суштини различна, за сваки од њих употребио засебну реч. Од речи „Стециште" не сме се никако правити ребус, који може двоје да значи!