Branič

број 17.

б р а н и ч

стр . 619.

Апелациони Суд под 20. Фебруара 1897. г. Бр. 148 није усвојио горње примедбе Касацноног Суда, но је дао ове своје противразлоге: Пропис §. 928. з. грађ. зак. на који уиућују примедбе, не односп се на овај спорни случај, већ регулише трајање одговорности архитекта и предузимача за тврђу (с.олидност) грађевина и предузећа изричући, да таква одговорност престаје иосле 10 година. Како је овде спор о награди раденика, која има основа у глави XXVI. грађ. зак. која говори о најму, и како под појам раденика, посленика, спадају сви раденици у опште ; били они прости раденици илн учени људи, вештаци, лекари и т. д. мезђу које долазе и нредузимачи и мајстори (§. 719. грађ. зак.) то онда и застарелост тужбе ових раденика регулише §. 928 а. иом. зак., на коме је Апелациони Суд своју пресуду и заснов-ао. По доношењу ове своје иресуде Апелациоли Суд није -се огрешио о пропис §. 949. грађ. зак. јер се тужена схранг позвала па застарелост у акту Вр. 8014/95. Касациони Суд у онштој својој седници од 17. марта 1897. Бр. 1798, није усвојио горње противразлоге Апелацноног Суда, но је одржао у снли и важности примедбе свога II. одељења Бр. 240. без обзира на §. 928.3. грађ. зак., већ с погледом на §. 930. а. грађ. закона. Услед ових примедаба Апелац. Суд у смнслу §. 332. грађ. пост. усвојивши ове примедбе Касационог Суда иашао је, да у овоме снору не стојн случај засгарелости из §. 928. а. грађ. зак. већ из §. 930. а. грађ. зак. те с погледом на §. 317. грађ. пост. пресудом својом од 26. марта 1887. г. Бр. 933 одобрио је иресуду првостепеног пожаревачког суда под Бр. 10754. као на закону основану. 1 ) Саопштио Ст. Максишовић.

ОД/ЗУКЕ СТРАНИХ СУДОВА (Види бр. 9. и 14. „Бранича".) XIV. Дужност родитеља да издржаВају своју децу, наступа и онда, кад нунолетна деца тренутно нису у стању, да се сама издржавзју. — §§. 139. п 141. аустр. грађ. зак. Одлука аустр. Најв. Суда од 1. III. 1893. 1). Види сличан случај у Ст. Макеимову&а „Нова Збирка" књ. Ш. 17. л ( Уредп ) 3*