Branič
В ' БРОЈ 19.
Б Р А Н И Ч
стр . 675.
једничког измирења из тога доциије иронп/јеног имања, које је расиоредом за неизмирене аовериоце устаповљепо. §. 129. пак као и §. 128. чувају начело заједничког измирења из имања дужника „допније стеченог или припалог", али ие тако апсолутно као §. 128. стец. зак. из имања, које је после свршенсг стечаја пронађено и које је требало у масу стецишну да уђе, јер по §. 129. на захтев повериоца, чија је тражбина пречишћена, суд Ке „дотично" имање дужника „доцније стечено илп припало" узаптити, пописати и за измирење тога повериоца продати, дакле „ аоиисом " такав поверилац стиче првенствено право наплате из тога имања и тек „ако међу тим за рачун овога не би имање иоиисано било ", суд ће на захтев ранијих (сигурно и доцнијих) поверилаца стециште и над тим имањем отворити, из кога ни стари ни нови повериоци никаква првенства не ће моћи изводити. Дакле када је имање пописано за рачун једнога повериоца. он је иоиисом задобио право првенства, иначе иде у гурему са својом тражбином са осталим повериоцима, што значи, да не стоји разлог: да и на „доцније стечено или припало имање" дужника не може нико од повериоца стећи право залоге. Да је то тако. доказ су оне речи: „међутим док ■за рачун овога имање ие би било иоиисано" , а осим тога, ако би закон хтео и за ово „доцније стечено или припало имање" да очува заједницу наплате за све раније повериоце кас и у §. 128., не би за једно начело два једнака прописа установљавао, јер из тога не може се изводити, да је садржај прве тачке §. 129. само за то ушао у закон, да би се у другој тачки истога поновио поступак и права старих поверилаца дужпика на заједничку деобу (поделу) тога „доцније стечепог имања", пошто је о томе већ говорио у §. 128. Из тога се дакле не/може изводити, да је прва тачка: „Из имања, које би пропалицн после закљученог стецитта припало, или које би он стекао, сваки поверитељ који је своју тражбину пречистио (ликвидирао), има право одмах паплату захтевати, због чега ће и суд на такво захтевање одмах наредити, да се дотично имање дужниково узапти. поиише и процени и из продаје таквог да се потражитељева, пречпшћена (ликвидирана) тражбина измири - * —без значења, чему учи теорија пиеца, да и §. 129. са целим својим садржајем чува заједничку поделу свих старих повери-