Branič

СТР. 682. Б Р А Н И Ч БРОЈ 19.

софи — и сами ропства допадали, не са своје необлагорођености и необразованости, већ из сасвим других узрока, као н.пр. Илатон, Езоп, Диоген и остали. Држава, па и поједине вароши узимале еу по потреби у најам робове од приватних људи, и на име наднице плаћали су господарима за сваког роба по један обол т.ј. по 15 и. дин. дневно. Робови приватних људи у Атини, поред земљорадње, сточарства и свих оеталих кућевних послова, поред рада у фабрикама и службе у сувоземпој војсци и флоти, где су, као данашњи техничари и пионери, а по потреби и у нужди и као обични борци употребљавани били, пратили су своје господаре на путу и шетњама њиховим при свечаностима, у лову, у ратовима и т. д. Огреситији од њих били су и деловође у радњама својих господара, васпитачи деце њихове; глумци; хирурзи; разаи вештаци. па и списатељи, као н.пр. Езоп, који се својим баснама прославио. Разуме се да је сав приход од рада и зараде робова ишао у шпагове њихових господара; јер су се и у Атини, као и свуда, робови сматрали за проста оруђа и машине својих господара, одрсђени да служе интересима и уживању њиховом. Они свога самоопределења у животу своме нису могли да имају, јер је воља господарева замењивала вољу и определење њихово 1 ). Робиње су се употребљавале, нарочито у доцније доба и пред пропаст атинске републике, да праве помпе и параде својим госпођама; да их прате при шетњама при одласку у купатила, и на јавним свечаностима; а сем тога радиле су и све домаће послове, и биле уз то наложнипе својих господара, које су они, после свога задовољења, препродавали или за свој рачун и добит у проституцију давали. У Атини господари нису смели своје робове да убијају, јер је за то била прописата за господаре казна изгнанства из вароши, екскомуникација т.ј. забрана да смеју у храмове долазити, жргве приносити и позоришта похађати. Поред ових, и сама смртна казна сналазила је господаре за самовољно и неразложно убијање својих

!) Х^аНоп Шз4. Ле 1' еас!ау. св. I етр. 329