Branič

БРОЈ 19.

В Р А II И Ч

стр. 683.

робона. Осим наведеног, господарн у Атинн ннсу смели своје робове без узрока и јавно вређати и понижавати као што су то Шпартанци са Илотима чинили, јер су за те увреде и понижења робови имали као и сви остали слободни грађани право, да туже господаре суду и поред осталога да траже, да их њитов неуљудии госаодар другоме препрода. Они су за ове тужбе и тражења своја имали право да призивљу у помоћ адвокате, да их они пред судом заступају. Против злоставе од стране својих госаодара, робови су у Атинској републици, поред већ наведеног, имали и право прибежишта — азил — у храмовима. Уласком својим у ова светилишта и простим доаиром руке у њима намештених штатуа — кипова — Минерве, Аполона и т. д. којим су боговима ти храмови посвекени били, сматрало се, да су робови под заштиту тих богова ста.ш: и тада их господари њихови нису смели дарнути. Али ово прибежиште било је већином еамо привремено, јер су овако склоњени робови морали најзад због г.тади сами да напусте ова склоништа, па да се врате својим господарима, ако не улуче прилику, да на коју другу страну, а нарочито у Македонију, не умакн} г . Храмови ови служили су махом само за привремена склоништа робовима од моменталног гњева и злоставе својих господара, али" међу њима било је и таквих, као н.пр. Тезеов, Евменида и 1001 неки, у средини којих робови су добијали сву заштиту и исхрану све док њихова кривица спрамгазда не би судским путем извиђена била. Да би спречили бегство сумњивих робова, нарочито пољских, господари њихови овивали су им ноге па по потреби и руке; а поједине вароши и општине, па и саме државице измеНу с(бе, правили су уговоре о међусобном издавању одбеглих робова. Такав уговор постојао је између Атине и Шпарте, који је закЈБучио атински Крез богаташ — Ниције, којим се прва подвезала другој и у томе, да јој буде у помоћи, ако би се њени робови Илоти против ње — Шпарте — побунили; а такву је изјаву о издавању одбеглих грчких робова од своје стране дао и Перзеј краљ маћедонски Атајском савезу, да би задобио Грке за се, због опасности, која му је од Римљана пре-