Branič

број 19.

б р а н и ч

стр . 685.

у најлепше одело, нарочито женске, па га и иначе у свему снољно дотеривали, како би га за што бољу цену продали. Купци пак од своје стране знајући, да се са лепим и под лепим оделом и спољном налицканошћу могу лако да продаду и прикрије многе мане и телесни недостатци — свлачили су на продају изложено робље, па му онда нииали и загледали разие делове тела, терали га да игра, скаче и трчи, дакле вршшпс ареглед и иробу као и ари куиовини коњч и./и осталих животиња 1 ). У тим жалосним створењима оновремени свет и цивилизација не толико да нису могли да виде себи и осталим слободним људима слична и равна створења, већ иису хтели односно њих да воде рачуна ни о ономе, што човека од осталих животиња одликује, а то је: о његовом достојанству, његовом разуму и његовој осетљивости. Сурова сила, а на првом месту материјална корист ишле су и пред природним правом и пред моралом. Али ово опште и природно право људско, а то су: слобода и част, за које нису хтели да чују државници и остали нотабилитеги старога доба и света од пре 2500—3000 година, као: идолопоклоничка и многобожачка Азија, стара Грчка и Рим, било је игнорисано и од самих хришћанских држава кроз цео средњи и нови век, све до велике француске револуције, у пркос прошхсима Јеванђелија и науке Христове, којој је основа: да су сви људи равни и браћа ме(ју соб'ом\ и да не треба другоме чинити оно, што ниси рад, да теби други чине. Све западне европске државе Средњега Века не само да су трпеле трговину са робљем, но су исту за себе монополисале. Па и сами свети оци Папе, као представници Исусови и заступници св. Петра на земљи, равнодушно су гледа.ти и трпели, да се на њихове очи робље продаје по тржиштима „вечитог" града Рима. У замену за робље, које је из Азије на тржиште атинско донашато и продавато било, Атина, односно Грчка, враћала је од своје стране и с времена на време, зајам Азији у своме робљу. На великом гласу биле су лепо тице пелопонске, свирачице и певачице јелијске (атинске), као и у опптте све младе Гркињице. У мирно доба, а нарочито после честих унутарњих ратова, трговци

1) \\ 7 а!1. Шв(;. (1е 1' еае1ау. св. 1 стр. 175.