Branič

стр . 684.

в р а н и ч

број 19.

тила; што у осталом ни њему, ни сној Грчкој, ништа није помогло, против гвоздене песниде римске 1 ). Приватни робови ни у Атини, као и иначе нигде у целоме свету, нису могли нигде ништа од имања свога да имају, осим неке уштеде од свога рада и зараде реснИпт, — коју су им сами господари одређивали и чували, било зарад одкупа њиховог, било за то, да имају штогод поради свога даљег издржања и онстанка, ако би их господари и без откупа ослободили а ). Ослобођени робови нису одмах добијали погпуно право гЈ »ађапства и с њиме скопчану употребу политичких прана и сдободе, већ су долазили у исти положај према држави, у каквом су били и Метеци; а уз то су долазили под патронатство својих господара. Ослобођавање робова вршило се и у Атини, као и у Риму, са извесним свечаним формама. Господари су своје робове ослобођавали или тестаментом, или простом објавом на каквом јавном месту, н.пр. на тржишту, у позоришту, пред судом и т. д. да извесног свога роба ослобо))авају. Осим наведеног, ослобођење севршило итиме, кад је господар свога роба уписао у јавне — даначке књиге, и покдањањем роба каквоме храму. И Атина је, као и Шпарта, понекад своје робове у маси осло6о1»авала; али, то је чинила само онда, кад је због ратова у оиасности била , као што је био случај у очи Маратонске битке са Персијанцима, која је била 490. год. пре Христа, као и у борби против Римљана, зарад одржања своје самосталности, што јој у овом случају није ништа помогло, јер је римски војсковођа Мумијус после продао лицитандо 3 ) и бив. господаре и њихове бив. робове. Напоменули смо, да је у Атини постојао чувени трг, на коме се продавало робље, како оно које се из саме Грчке набављало, тако и оно, које је било из белога света доведено. После ефеског, атински је трг у овом артиклу био највећи и најчувенији у староме свету. Промућурни и лукави трговци облачили су робље, на пазар изнето,

!) ^УаНоп Ша1. (1е 1' евс1ау. св, I стр. 314—316. 2 ) \Уа11оп 1Ј1&4. (1е 1' еас!ау. св. I стр. 291, ђ \Уа11. св. I стр. 196.