Branič

бро. т 19.

б р а ii и ч

стр. 691.

оитужони нијо скланао недозвољени уговор са нриватним тужиоцем, јер он није ни могао да даде нреседништво приватном тужиоду, већ је оптужени лажним престављањем, да он може да иодејствује и да изради нредседништво приват. тужиоцу Тодору, овога навео, да му даде новаца, а тиме га оштетио, а себе користио. С тога суд сматра, да у овакој радњи Милошевој стоји дело ареваре, казнимо но §. 253. с ногледом на §§. 251. и 252. казн. зак. и остајући нри свом ; ешењу, а на основу §. 279. крив. суд. пост. има част послати сва акта Касац. Суду, с молбом, да изволи изнети онштој седници овај предмет на решење. Касациони Суд у општој седници својој, нашао је, да су речене примедбе I. одељ. Касационог Суда на решење првост. лесковачког суда од 22. анрала ове године Бр. 5137 на закону основане. Првост. Суд, усвајајући ове примедбе опште седнице Касационог Суда, понова је расмотрио сва акта овога предмета, на је нашао: По §. 538. грађ. зак. уговор се може закључити само о ономе, што је могуће и дозвољено; па како је овди нриватни тужилац са оптуженим Милошем закључио уговор о куповини звања пред • г седника општинског, дакле о ономе, што закон забрањује, то онда овај уговор и нема вредности, нити до оптуженог Милоша може бити какве кривице; јер је приватни тужилац са знањем и по својој властитој вољи дао оптуженом Милошу извесну суму новаца за председничко место. Према овоме, кад је тужилац сам дао ову суму и пристао на уговор о куповини овог звања, који је уговор но закону забрањен, сматра се, да је он пристао на овакав забрањен уговор, и но томе, и ако је оштећен, ипак тиме није закон повређен, а тиме није ни оптужени Милош какву кривицу учинио. Кад дакле овако стоји ствар, онда овди не стоји дело ареваре, пити пак какво друго кривично дело, за које закон одређује казну и нредвиђа као кривицу, па с тога се оптужени Милош има отнустити иснод суда. У Лесковцу, августа 1898. са "пштио М. Ст. Драгутипови! писар еудски