Branič

стр . 690.

В Р А Н И Ч

врој 19.

кон ни у једнеј одредби евојој не одређује казну, и за то се нрема §. 2. казн. зак. он и не може за ието осудити и погрешно је горњим решењем под суд стављен. С тога, а на основу §. 274. крив. суд. иост. Касациони Суд ништи решење суда и нрепоручује му, да но овим примедбама и закону постуни." Ове примедбе Еасационога Суда, првостепени суд лесковачкн није усвојио, већ је дао ове своје противразлоге: „Примедбама Касационога Суда од 7. маја 1898. Бр. 4069, ноништено је решење овог суда од 22. априла ]898. Бр. 5137. кбје је изречено по кривици Милоша Ц. оптуженог за дело из §. 258. тач. 1. у вези са §§. 251. и 252. казн. зак. Првост. лесковачки суд није могао да усвоји разлоге изнете у примедбама којим се ништи решење суда, зато: По §. 251. казн зак. као варалица сматра се онај, који не само другога штети а себе користи, већ која до извесне користи долази тиме, што лукавим и лажним престављањем или изоначавањем и прикривањем исгине, наведе кога, да на уштрб свог имања што учини или не учини. Дакле код преваре тражи се поред користољубља и општећења, да стоји и лажно престављање, обмана извесног лица од стране другог лица, без обзира, да ли се за циљ преваре узима СФера јавног или приватног права. По закону, а по §§. 538. и 722. грађ. зак. не смеју со правити уговори о ономе, што је немогуће, недозвољено, срамно и т. д. и такви уговори нити се могу закључити, ниги ће их власти тврдити, нити као нотврђени вреде. Али, кад ко употреби лажно престављање, изопачавање или прикривање истине, и кога наведе, те пре, него би овакав немогући уговор потврдио, што уради или не уради на уштрб свога имања, онда суд сматра, да у радњи оиог лица, које је на овај начин навело друго лице на штету, има кршшчпл одговорности. Истина у овом случају предмет уговора био би председничко место, — јавно звање, које се но закону не може кунити и о чему се не може правити уговор. Али суд ценећи саму радњу оптуженог Милоша. који по сведоџби сведока узима новац од приватног тужиоца Тодора, налази, да има кривице у радњи онтуженог, јер оптужени није примио новац, да он даде Тодору председничко место, већ је узео новац, да тек нодејствује код надлежног лица, да се Тодору даде положој председника, дакле