Branič

БРОЈ 22.

Б Р А Н И Ч

стр. 799

нодавно тело издало. Ако власт изда какву општу наредбу која не би одговарала овим условима, она не може имати обавезну силу, и нико није дужан покорити јој се, нити би ко могао због тога ма какву одговорност на себе навући. Да наредбе морају имати такав карактер, то је ван сваке сумње. Ако би другојаче било, ако би административна власт могла да их доноси кад год хоће и о чему год хоће, она би имала у рукама једно врло опасно оруђе. Она би могла својим општим наредбама иогазити све постојеће законе, нове доносити шш старе преиначавати. Административна власт са једним таквим правом свела би важност законодавнога тела на чисту теорију. 1 ; Да је тако и по нашем законодавству, то се види из последње алпнеје чл. 55. Устава, по којој „у наредбама за извршење закона мора се именовати закон на основу кога се наредба издаје". Овај пропис има тај значај : да се наредба, како у погледу овдашћења административне власти да је донети може, тако и у погледу саме њене садржине, мора базирати на закону, и да без тих погодаба одредба не вреди, не постоји. Чл. 57. Устава допуњујс ову одредбу. По њему, наредбе обнародоване сходно пропнсу чл. 55. имају обавезну силу за све грађане и власти земаљске. А соп^гапо, ако наредба није донесена онако како то захтева чл. 55., она нема обавезне силе ии за грађане ни за власти. На послетку, да наредба не може никакав закон укинути или изменити, нити као закон важити, сем случаја да она неки закон допуњује, види се из чл. 55. прва алинеја Устава : „Никакав закон не може бити без пристанка Народне Скупштине издат, укинут, измењен или протумачен". 44. Где лежи гарантија ових правила о наредбама административне власти? Она лежи у судској власти. Ако административва власт оптужи суду појединца који

•) У Енглеској, пре револуцијв од 1688. год., владалац, ма да јеправа вакож давна власт принадала парламенг/, имао је нраво да доноси нар.ђења опгптега значаја, огЛтапсе или ргое1ата (Јоп, са истом обавеаном силом као и аакоаи. Само, та наређења нису могла укинути ираве ваконе, оне које је парламенат доносио. Али, владалац је имао могукности да под Формом иввршних мера обиђе и преиначи и ззконе парлаиента, ппшто круг власти овога и тога драва владаоца није био тачно обележ а н. Езтет, Е1^теп(;8 де ЉоИ сопбШи1;10Ш1е1, р. 44. е!: 45.