Branič

стр. 800.

враиич

број 22.

њену наредбу не поштује и тражи да се он за то казни' суд ће претходно исиитати да ли је наредба законита' да ли је, дакле, појединац био дужан новиновати јој се* иа ће тек по том решити да ли има места да се он казни. И тако, кад увравна власт вубликује једну наредбу која је противна наведеним прописима Устава, на вољи је појединцима да се по њој управљају или не ; ко не ће да о њој води рачуна, не може на то приморан бити, пошто ће га суд, у случају оптужбе, осдободити 1 ). 45. Ми мислимо да је солуција ова тачна. Иначе нема раздога да Устав тражи да се наредба на закон ослања, да му саобразна буде, ако тај пропис његов нема сво.је санкције, а санкција та не може бити друга до дужност и право судске власти да се одупре примени незаконитих наредаба, било у грилици кривичнога било грађанскога спора. Оне опасности које смо мало час нагласили, за случај да управна власт има неограничену моћ у доношењу наредаба, биле би омогућене и поред одредаба чл. 55. и 57. Устава, ако се судској власти не би признало право да оцењује легалност тих наредаба. Код уставотворца се мора претпоставити и конзеквенција и воља за добрим уређењем државних власти, а никако жеља за анархијом. Зар би уставотворац био конзеквентан, кад би, после оних детаљних правила о законодавпој власти и о њеним атрибуцијама, дао управној власти маха да та правила обиђе ? Зар би се у јед. ној држави, у којој би управна власт у форми општих наредаба имала могућности да гази законе, дошло до других резултата него анархије? Иоред овога доказа који нам здрав разум нуди, имамо, за одбрану једне тако јасне ствари да је можда не треба ни бранити, и других, законских, доказа. На првом месту, да се помогнемо опет Усгавом. У чл. 109. вели се: „Судови су независни и не стоје ни под каквом влашћу осим закона". Чл. 54. показује нам ко врши законодавну власт, и ко

1 ) Исто је тако и у случају да неко претендује га какво нрав> или тражн испушење какве обавеае на основу .једне незаконите генералне наредбе адмииистративне власти. Суд ће потражиоца одбити, пошто такве наредбе не могу бити иввор ни права ни обавеза. Али судска власт нема права да поништи незакониту наредбу. Све што она може да ради, то је дајој, у конкретном случају, вредност одрече. 1)исгосц ор. сН., I. I., р. 611.