Branič

јзрој 22.

в р а н и ^

стр. 801.

има право доношења одлука које се зову законгта. Из прописа чл. 109. изводи се, дакле, лако, као непосредна и нужна дедукција, то: да судска власт нема ни право ни дужност да примењује оно што није закон, што није било предмет одлуке законодавне власти, а тако исто ни оно што би њене оддуке мењало. За тим, осим овога доказа у Уставу, и закони нам пружају не мање десизивних аргумената. Тако §. 92. крив. зак. вели: „Ко јавно позива или дражи на непокорност према законима, уредбама или законим наредбама власти да се казни у новцу до двеста тадира". Отуда закључак да дело из §. 92. не може постојати, ако, у случају да се тиче какве наредбе власти, ова није закоиа , што значи да суд има право да се упушта у оцену легалности наредбе. Исти аргуменат налазимо и у §§. 93. и 103. крив. зак. 1 ) Први предвиђа дело противстајања власти и тражи да наредба, полициских или других власти, чијем се извргаењу оптужени одупро, буде закона. Ако тај услов недостаје, не може бити кривичне одговорности. Други говори „о опорочавању и исмејавању уређења државних или законих наређења власти или појединих чиновника". И овде, дакде, тражи се, за постојање деда, да је наређење законо. 2 ) Шта више, како законодавац, у овим прописима, не прави никакву разлику између општих и индивидуалних наредаба власти, судовима је тиме ималицитно признато право да испитују законитост не само првих него и других. А кад законодавац то право судовима даје у погледу индивидуалних наредаба, које спадају у чисто административне функције, тим пре исто право треба им признати и за опште наредбе чији се карактер приближује карактеру законодавних одлука. 1) §. 93. глаои : „Ко на чиновника шга званичника државног или општиноког, који је одређен или иозван да изврши законе или прееудч судске, или законе наредбе полициских или других земаљских власти, цри званичном раду делом наиадне, или му претњом или силом противстане, да се казни затвором од једног месеца до две године". А §. 103.: ,,Ко јавним потврђива* љем измишљених или изопачених ствари, или јавним опорочавањем и исмејавањем уређења државних или жконпх наређеља влас и или појединих чиновника ове мрзоети и презрењу излаже и т д. да се казни у новцу од петнаест до сто педесет талира или затворо - л до две годиве." 2 ) У истом смиелу пружа нам доказ и §. 359. који вели: „Затвором од је шог до тридесет дана да се казни ко законе напедбе или ногтупке власти или појединих чииовника усмено или писмено или другим внацима опорочава и т. д."