Branič

БРОЈ 22.

В Р А Н И Ч

стр. 817.

'ном не одређују по грађ. законику. Међу тим трг. законик садржи свега четири нараграФа за комисиоиаре у којима има врло мало или боље рећи ни мало законских прописа о дужностима и правима комисионара и онда где ћемо тражити решења за 110, једина спорна питања ако не у грађан. законику и тргов. обичајима? Нагаи редактори су врло умесно учинили што су изоставили аг{ 92. који је и нејасан и излишан. Што је овај члан у Сос1е <1е сотт. остао, имало је свога разлога. Као што смо напоменули у пројекту Со(1е-а чл. 55. је прописивао да има две врсте •комисиона: нрво, кад комисионар ради у своје име; и друго, кад ради у комитентово име; као допуна тог члана члан 56. је пронасивао права и дужности комисионара, који ради у кме комитевта ит.д. Пројекат Сос1е с1е сотш. био је поднет Француским судовима да донесу о њему своје мшнљење и један суд је приметио: да опај који ради уимз комитентово на основу специјалног опуномоћења, није у ствари комисионар већ обичан пуномоћнак и према томе тражио је да се чл. 55. сведе само на случај кад комисионар ради под својим именом и да се члан 56. аотиуио укине. Ове примедбе буду у неколико у^војене. Велимо у неколико јер члан 55. остане заиста само на свом другом делу, по коме је комцсионар онај који рада под својим именом, али чл. 56. не буде укинут као што се захтевало, он је ушао у закон као чл. 92. Ми овако разумемо овај поступак. Примедбе су биле у неколико умесае и тачне. Тачне су биле са гледишта с1е ео сЈиоД р1египгдие Ш. У практици бива да комисионари најчешће раде под својпм именом, док пуномоћннк ради под именом свог властодавца. Радећи на тај начин комисионари задовољавају извесне практичне потребе саобраћаја и доносе несумњиве користи својим комитентИма — трговцима. Законодавац се задовољава да истакне тај најобичнији случај комисиона и аг! 55. пројекта сиоди па тај •сдучај и таког га уноси у закон као аг4 91. С. сот. На тај начин он утврђује нрегпоставку да комисионар увек треба да ради под својим именом. Ну ово је само случај који се из нрактичких разлога најчСЈпће дешава; то је један згодан начин да комисионар корисно послужп комитенте али у томе нема ничег битног по сам појам комисионог уговора и примедбе суда неумесне су .у толико што је по њима и сам појам комисиона условљен тим Фактом. И да се не би мислило да законодавац потпуно усваја примедбе суда, т,ј. да сматра да је у комисиону битно, да мандатар