Branič

број 22.

б р а н ii ч

стр . 823.

израза. Оне јасно и кратко побијају противно мишљење, које смо горе као погрешно означили. Признати се може можда само једино то, да се конверсијом нарочито оних дугова, који су у земљи пласирани, може вршити прелазан утицај на камату капитала на новчаиом тргу у толико, што ће ниступити њено падање. Али ова иојава може бити и биће само од кратког трајања, а повраћај нормалних односа на новчаном тргу одвегиће врло брзо а(1 ађвигЛага све тежње државине. Држава дакле не може текуће камате на тргу регулисати по камати своје ренте или самом том каматом, него напротив она се при одређивању камате своје ренте, па дакде и при предузимању конверсије, мора управљати по текућим интересима пијачних капитала. Време, када држава може приступити извршењу конверсије (т.ј. исплата старог под неповољнијим условима закљученог дуга, а контраховању новог дуга под повољнијим условима), сматра се да је онда наступило, кад је курс ренте прешао пари и кад се стално одржава преко пари. То је најјаснији и најпоузданији знак. За одређивање згодног, правог времена мора се водити рачуна о односима на новчаном тргу у земљи и у иноземству. Опште норме за то не дају се теоријски поставити; ствар је практичара, финансиста, да правилно оцене констелацију капитала на новчаном тргу у земљи и у иностранству. Правац од неоцењене вредности даје у овом погледу предлог једног немачког финансијског писца. „да се као мерило за ^дмеравање каматне стопе државних репти узме она камата, која је обична код солидних приватних дугова уз хипотесарну безбедност у престоници и у другим земаљским градовима, који су капиталом богати, јер само овако приплођавање кааитала може бити од значаја за већину државних поверилаца у случају, кад се одказују јавни дугови 1 ', — претпостављајући да је државни кредит добро утврђен. Како се разно може одговорити на питање о тренутној количини камате у неко.ј земљи, имамо чудновати пример у несагдасију међу члановима француског кабинега у години 1836. поводом конверси^е, која је тада пројектована. Разлика у мишљењу изазвала је оставку министра финансија, а за тим посгенено целога кабинета..