Branič

стр . 824.

в р а н и ч

врој 22.

Док је први тврдио, да у Паризу банкари првога реда не примају капитале са 4 од сто и да се дуг са 4 на сто може, можда, са 98 пласирати, били су сви н>егови остали министарски другови противног мишљења. „Да ли каматна стопа износи зајиста 4 на сто? Ми тврдимо, да је немогуће то на довољан начин доказати за паметног човека". ( В ији Мопкеиг од Л. II 1836. додатак). „Нинтта није теже него одредити каматну стопу за приватни кредит. Узмимо Бордо, Марсељ, Париз, и лако ћемо наћи на једном од тих места какву банкарску фирму, која ће добити зајам са 3 на сто; а поред тога имамо Француску Банку, која есконтира са 5—6 на сто. У Паризу се понавља то исто. С тога је веома тешко правилно и правично одредити каматну стопјг приватнога кредита. За државни је кредит то још теже, јер је промена у поверењу управо чудеовата и зависи од трет тка". Кад смо утврдили време, у коме је конверси^а за државу могућа, онда наступа даље питање, колико ће држава чекати са остварењем конверсије, кад околности показују, да је треба извршити. При томе претпостављамо, да те околности нису прелазне, него да су сталне. Узмимо, да држава непрекидно плаћа као ренту свога дуга 5 на сто и ако је каматаа стопа на новчаном тргу пала на 4 од сто; држава није извршида конверсију, а камата пада све даље до 3 на сто. Сада се нађе др • жава побуђена да изведе конверсију и, према околностима на новчаном тргу, предлаже својим повериоцима алтер нативно са исплатом старог нов зајам са 3° 0 рентом. Ако поверилац избере исплату капитала, па услед тога разбира да свој капитал приплоди, наћи ће на новчаном тргу своме капиталу само три на сто, дакле у један мах изгубиће два на сто. Ако не избере повраћај кааитала, него пренов са каматом 3 на сто. наићиће на исто зло: опет ће имати место пет на сто сада само три на сто као ренту за свој капитал. Из реченога следује по себи за државу обвеза, да при избору времена за конверсију пажљиво узме обзира на поменуте интересе поверилаца. По ако је држава ипак пропустила једном већ право време за конверсију и ако је тиме настала значајна разлика између камате државне ренте и текућих камата на новчаном тргу, онда је захтев правичности за државу