Branič

стр. 32.

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 1.

застрти облаком научне екстазе, те се долазило до таквих очигледиих апсурда, као што је оно Ломброзово признање, да и у свету без душе — у свету биљном има злочинства. Најпосле су, често по својој вољи, тумачили и прилоге, добивене поузданом позитивном методом, због чега су у ствари давали само смеле ипотезе ти испитивачи, којима су нађени Факти изгледали као емпирички законн. Ово су негативни прилози, на које се често наилази, премда нису редован састојак у радовима нових научника. Да ли због Свега овога да изречемо престрогу осуду над новим покретом? Нама се чини да не треба. Претериваље, улажење све дубље у рад, и једностраност донекле — све су то неизоставни пратиоци ватрене борбе у име неке идеје. Само ако та идеја изгледа нова, она мора себи пут прокрчити и у оне области, које још нису испитане. Тешко је за време борбе остати миран, објективан, правичан, а тога ради и могу доћи разноврсне погрешке. Ово нарочито онда бива, када се ствар не тиче апстрактних питања, него битних, животних питања, с којима су у вези многобројни свакодневни интереси, а управо такво јесте питање: кривичност и борба с њом. Није без узрока био слободан један од најзнатнијих криминалиста нашега доба, Фрања Лисш толико те да модиФикује неке погледе, и који о том вели, како он, који своја мишљења оснива на емпиричкој основи животних појава, није „у славном положају оних дијалектичара, који могу читаву зграду да подигну у једноме стилу на основици једнога априорнога појма, по вољи дакле узетога". Да оставимо на страну многе контроверзне појмове нристалица новога покрета у науци о кривичном праву, и да се држимо њихових основних начела. Ми смо већ споменули прво од тих начела, то је увођење експерименталне методе у кривично право и потпуно уклањање метаФизике из њега. Такво је начело, како ми мислимо, вредно сваке хвале, јер је и кривично право, као што с правом истичу нови научници, претеривало, служећи се само апстрактним појмовима, а заборављајући на животну страну питања о кривичности. „За науку о кривичном праву до сада је, како вели познати белгиски криминалист Принс, преступник био апстрак-