Branič

број 1.

б р а н и ч

стр. 33.

тан тип, а не жив човек, који у ствари живи; кривица је била не акат у стварном животу, него — правне Формуле, у кодекс унесене; најпосле, казна је нека теориска система, од научника усвојена, који нису пазили на природу кривице". Још јасније такву мисао износи Ламаш , поглавито имајући на уму стање науке о кривичноме праву у Немачкој. Он вели, да је „класично кривично право сметало с ума, бирајући за предмете својих испитивања нарочито правне појмове: преступ и казну и њихову логичну конструкцију, да се у стварноме свету находе и јављају злочин и казна. Неки су испитиваоци, доводећи погрешку својих претходника до крајности, дошли до праве и потпуне схоластике, коју је Ијеринг врло згодно назвао „јуриспруденцијом појмова". Онај писац налази да је потребно да се изучавају физички и психички Факти из живота, који служе као основа појму кривице и казне. Истом ће тада, по његову мишљењу, испитивач престати да буде једностран, и умоћи ће се кривица и казна изучити у целокупности појава њихових, с којима се у самој ствари јављају. И ми држимо, слажући с погледима поменутих аутора, да је реФОрма у области кривичнога права била врло потребна, али ми у исто време не допуштамо да је био некористан рад човечје мисли, који је читав век кривицу изучавао као апстрактан појам правни. Кривица, која се јавља као насртај на правом заштићени интерес или као Факт, који мења правну природу извесних одношаја, може се посматрати с гледишта тих одношаја, т. р. с техничкога гледишта. Што се тога тиче заслуга је раније школе неоспорна. Она је Формуловала велики број општих принципа, и исто тако много учинила за технику у области судске практике и законодавства. Што су неки научници покушавали да те заслуге одреку и што су изјављивали жељу да одбаце све, што је до сада урађено у кривичном праву, то је потекло цигло из претеране љубави ка раду, која је у почетку имала места у распаљености борбе и страсти. Сада пак, с ретким изузетцима, нови научници - позитивисти, како антрополози, предвођени Феријем и Гарофалом, тако и социолози с Лисшом, Принсом и Ламашем на

БРАНИЧ