Branič

стр. 60.

б р а н и ч

број 2.

случај, да је од умрлога остало и мушке и женске деде, иа је казано, да мушка наслеђују и да женску (сестре) искључују; тако мора бити да је и код пошомака замишљен случај: да је од једног, пре тога умрлог мушког детета, остало и мугиких и женских потомака, па је једном истом речи то и за њих казано. „Но, као год што код првог случаја, где мушка деца прва наслеђују и женску искључују, не треба мислити, да женска деца не могу никада наследити, ни онда кад мушке деце нема; тако исто не треба мислити, да и женско потомство умрле мушке деце не може никада наследити ни онда кад мушког иошомства нема. „Свакојако у овим параграФима нема наредбе: да женско потомство не добија , правом представљања свог мушког претка, наслеђе од њега ни онда кад од шог ирешка мушког иошомсшва нема. и У допуну овог излагања г. Стојановића, ја ћу покушати на овом месту дати разлога, да у закону не само да нема наредбе о томе, да женско потомство не добија правом представљања свог мупшог претка наслеђе, него да баш §. 399. собом казује да синовица, правом представљања свог оца, има права наследити онолико од имања свог деде, колико би он наследио да је жив. И заиста, ако се само дубље размисли шта значе речи „унучад мушка без оца заостала" у §. 399. грађ. законика, онда се долази до закључка да „унучад мушка" у §. 399. не означавају само унучад мушког пола, онако исто као што смо видели, приликом објашњења §. 400, да „женско потомство" не означавају само унуке оц кћ&ри, него цело потомство кћерино, дакле и синове и кћери њене. Јер, као што смо и мало час казали, ако би сеузело, као што неки погрешно и раде, да речи „унучад мушка" означавају само унука а не и унуку по сину, онда би се дошло до апсурдног закључка, да кад покојник н. пр. остави једну једину унуку по сину, а ни једног сина у животу, нити потомство од осталих синова, онда да та унука не би могла наследити свог деду, јер нема законског наређења по коме би јој се могло признати и досудити дсдино имање у наслеђе, пошто се у закону нигде