Branič

БРОЈ 2.

Б Р А Н И Ч

СТР. 61.

не говори о представљању покојниковог умрлог сина у лицу његовог женског потомства! А да се овај случај не може подвести ни под наређење §. 400. грађ. зак. знамо већ из онога што смо казали напред, говорећи о томе законскоме наређењу. Очевидно је дакле да речи „мушка унучад" незначе унучад по сину мушког иола , него значи „ мушко потомство" који је термин употребљен у §.396. грађ. зак. а говорећи о томе §. видели смо да тај термин значи покојниково иотомство ио сину. Али потомство покојниковог сина не мора се састојати само из мушких него може и из мушких и женских или само из женских чланова. Па ипак у сва три случаја све је то мушко потомство покојнпковог сина, као што закон каже у §. 396. или што је једно исто „мушка унучад" покојника чије имање има да се наследи, као што вели § 399. гр. зак. Према томе, ако бисмо прочитали §. 399. грађ. зак. онако ка,ко он треба да гласи, онда би он овако гласио: „иокојникова унучад од сина, без ог\а заостала, ири наследству иредстављају свог оца и добијају његов део, т. ј. онолико колико би он добио да је жив и , и т. д. Наравна је ствар да на случај кад би било мешовите унучади од једног сина, да би мушки искључивали своје сестре према наређењу §. 396. грађ. зак. и добили онолико колико би добио њихов отац, а њихове сестре само уживање и пристојно удомљење из вдга дела. Пошто смо на овај начин утврдили да унука покојникова по сину припада мушком потомству покојниковом, то онда, кад се нађе сама, она представља свог оца, и по основу тога представљања ступа на место, степен и у права свог оца. И сад, кад она не би имала стричева,, т. ј. кад покојник не би оставпо синова у животу, опда би и „противници синовице" морали признати да унука, представљајући свог оца, треба да наследи деда, при свем том што се у закону нигде изрично не каже, да и женска деца могу представљати свог умрлог оца, кад је реч о наслеђивању дединог имања. Међу тим чим се поведе реч о случају кад синовица има стричева, они одмах долазе у забуну и налазе