Branič

БРОЈ 2.

Б Р А Н И Ч

стр. 75.

суд даје друштву потпуно задовољење и задобива тврду основицу за заштиту у борби са самовољом и насиљем. Све до сада ми смо говорили о новом покрету у науци о кривичном праву као о целини, не уносећи у претрес тачке неспоразума, због којих се нова школа дели у два (премда и сродна) правца: антрополошки и социјални. Потребно нам је сада да разгледамо главније од ових тачака. Као централну од њих сматрамо науку антрополошку о кривичном типу и о урођеној кривичности. Ово је учење истакао покретач у напредовању науке, гласовити Ломброзо, који је — може се рећи — створио криминалну антропологију. Његова основна мисао гласи: да је за напредовање у борби с кривичношћу потребно да се свестрано изучи кривични свет. Ломброзо је дошао до закључка, пошто је стао тако изучавати, пошто је предузео да мери, слика, исгштује, проматра и израчунава кривичне објекте — да у криваца преовлађује нарочити тип, обележен маркантним физичким и психичким цртама. Те су црте, по Ломброзу, урођене, и према резултатима својих студија он изводи, да је већина преступникИ с наслеђеним кривичним особинама, т. ј. од рођења намењених злочинству. Овај тип,. како га је Ломброзо извео, необично је компликован. Пре свега, злочинац би био на нижем ступњу биолошкога развитка. Он има тако много анатомских, психолошких и патолошких одлика. Што се тиче спољашностп, у преступника имамаса аномалија у кроју главе и у цртама лица: мала и клинаста Форма, исто тако несиметрија у конструкцији лобање, т. зв. чеоне боре, необично развијене вилице, ретки зуби, ћелавост, несразмерно дугачке руке и т. д. И што се тиче унутрашње стране кривци су анормални. У њих је мало развијено морално осећање, или су сасвим без њега, осећање, које обичном човеку даје тачку за наслон у борби да угуши своје злочиначке осећаје. Даље, да у њих нема увиђавности, моћи суђења о последицама, које њихове радње повлаче, како за њих саме, тако и за околину им. Оцењујући те карактерне црте и поредећи кривце с умно оболелима с једне стране, а са дивљацима с друге — Ломброзо је дошао до закључка, да се код криваца с наслеђем показује или атавизам: неоправдана, а че-