Branič

број 2.

б р а н п ч

стр . 85.

Касациони Суд огласио је решење првостеп. суда као на закону основано ; а жалбу је одбацио. Према томе раздвојено живећа жена, пре окончања брачног спора, не може тражити обезбеђење од свога мужа за своја примања путем стецишта. Саопштио М. Ст. Драгутинови$ писар лееков. првоетеп. еуда. Према чл. 9. и 10. зак. о српској класној лутрији набавка страних срећака није забрањена ако нису набављене у цели препродаје. Господин Министар Правде актом од б. Децембра 1898. № 15996 доставио је Касацпоном Суду представку Господина Министра Народне Привреде од 3. истог месеца ЈУЗ 7538, којом моли, да му Општа Седница Касац. Суда даде мнење о следећем питању: „Да ли по чл. 9. и 10. зак. о Српској држав. Класној Лутрији могу бити кажњена: а, лица, која бавећи се послом на страни купе тамо какву страну недопуштену срећку, па је при повратку у Србију собом понесу, и она се ту у њихову претежању ухвати ? и б, лица, која из Србије преко поште набаве какву страну недопуштену срећку, чије је место плаћања по правилу на страни." Касациони Суд на основу §. 16. тач. 2. свога устројства у својој Општој Седници од 17. Децембра 1898. године М 10025 узео је у претрес предложено питање и донео је следећу одлуку: Да је одредбом чл. 9. и 10. зак. о Српској Држав. Класној Лутрији, забрањена куповина и продаја страних срећака у Србији. Пошто се ове одредбе појављују као заштитна мера против растурања страних срећака у облику шрговине, на штету наших домаћих: и пошто се у њима ништа не говори о страним срећкама, које се за личну потребу купе на страни и собомпренесу у Србију, или се са стране набаве преко поште, — има се разумно узети: да набавка оваквих срећака није забрањена, н по томе да лица, код којих се оне пронађу, нс могу бити кажњена, ако се према количини срећака, карактеру тих лица и начину занимања не да закључити: да су срећке набављене у цели препродаје. Саопштио Ђ, С. Чохаџг&