Branič

стр. 86.

б р а н и ч

број 2.

СТРАНО ПРАВОСУЂЕ I. Може ли бити краЗје електрицитета?*) Касадиони Суд у Риму, у седници евојој од 1. (13.) Јула 1898., решио је, да је противуправно одузимање електрицитета крађа. Случај, о коме је реч, овај је: Оптужени везао је своју жицу за електричну спроводницу, која је била у еуседству и тим је начином добио потребну струју за своје лампе. Суд у Аквили осудио га је, али Апелациони Суд ослободи га, јер нема казненог законског наређења, пошто итал. крив. закон (чл. 402.) захтева за крађу покретну ствар. Разлози Касационога Суда у главноме ови су: За заштиту права својине у опште служи очување непокретности нротив узурпације, гарантија нетелееиих права и казнено-правна норма, која евојину свију покретних ствари штити казном крађе. Последње наређење, чл. 402. крив. зак., извесно се не односи на нетелеена права, која пп11а соиЛтепкц- 1осо и само јиш 1гј ћеПесћп постоје, али оно се односи свакојако на све покретне ствари, које у своме материјадном или правном постојању могу подпасти под сопћ-ескаУо. Електрицитет има правна својства покретне ствари; јер то својство припада свачему, што се може имати у државини, што има неку вредност и што се може с места узети; а ова три знака има код електрицитета. Околност, да је електрицитет нетелесна ствар, не може јој одузети својство покретне ствари, а то је чисто Фшикадско и материјално својство. За тим се упућује на извештај сената ка чл. 381. пројекта крив. зак. а садањем чл. 402. У том извештају вели се: „Хтело се једним додатком узети обзир на крађе гаса, електричне светлости и др. сила, којесе не мере. Алитај је преддог излишан одн. одузимања поменутих Флујида, јер је кодњихсвојстро покретне ствари очевидно, а могу постојати други моменти дела, који се тражезапојам крађе."

*) 0 теми овој види: „Бранич" 1898. бр. 19. „Полицијеки Гласник" 1898. бр. 36. и 47.