Branič

врој 4.

бранкч

стр. 171.

ничавању власти, тако је исто радикална школа покушала да тај систем доведе у противуречност с другом једном теоријом, оном Русовљевом о народној суверености. Радикална је школа пошла од ове поставке. 0 сваком предмету о коме законодавно тело има да решава, постоји једна народна, једна општа воља; задатак је законодавног тела по томе прост: оно има ту вољу да изнађе, и да изрази. Њу, наравно, оно у појединим случајима може непотпуно схватити, може је шта више и сасвим нетачно представити, али најгоре за цело што с њоме може учинити, то је да њу која је једна на два супротна начина протумачи. Та трећа, и најнесрећнија могућност постаје правило, чим се две скупштине установе. Што се двема скушптинама врло често дешава, то је да се не сложе, да свака друго мишљење заступа. У таком елучају апсурдно би било предпоставити да су обе погодиле шта је општа воља. Једна се морала преварити. Која? То је баш што се не зна. И пошто се не зна, то она која се преварила има исто онолико права да говори у име народа, као и она која се није преварила. Једна у његово име каже, да, а друга, не. Организовати на такав начин законодавну власт, то не значи створити општој вољи могућности да дође до свога израза; то значи изазвати једну забуну у којој се она више неће моћи распознавати. 19 ) Што је код овог резоновања погрешно, то је подазна тачка. Општа воља коју оно предпоставља не постоји. Шта у опште општа воља може значити? Може значити, прво, да је народ један, да има једну личност незавпсну од појединада који га састављају, и да, као свака личност, има и своју вољу која је такође једна. Нетачност оваког схватања излишно је доказивати: оно што је име узето је за стварност, једна је апстракција персониФикована. Општа воља може значити, друго, да чланови једног народа у већини случајева мисле једнако. Ни то не стоји. Чланови једног народа према члановима другог народа осећају једнако, то је истина, али у својим унутрашњим питањима, између себе, мисле различно. Један народ само према другом представља једну заједницу; посматран изнутра, то је скуп у-

1в ) Езшеш, ор. сИ. I, 3. — Н. <1е ТГеггоп, Бт810П(1и ропуоаг 1е§181аиГ, I, § 3.