Branič

стр . 172.

в р а н и ч

јврој 4.

жих група, верских, социјалних, нолитичких, чије се тежње, ако не и ннтереси, супроћавају. 20 ) Озбиљно не може се тврдити да на пр. у једној западној држави, католиди и протестанти, или радници и капиталисте, или људи разних партвја, једну оншту вољу имају. Чим се начело народне суверености покушало применити, постојање тих супротних група, прикрикривено дотле под неодређеним именом народа, обелоданило се; јавиле су се странке, и добили избори налик на мале битке, при којима се главе само за то пребројавају, да се не би морале разбијати. 21 ) — Али, нека би се и примила та полазна тачка да општа воља постоји, оно што се даље изводи опет за то не би постало логичнијим. Ничим није оправдана тврдња да се дводомним системом једној истој вољи два разна тумачења дају. По самој радикалној школи, чиме се општа воља изражава то је законом; овај пак остаје јецан и онда кад две скупштине о њему већају. Бива, истина, да две скупштине о истом предмету донесу две супротне одлуке; шта мари то, кад ниједна од тих одлука не важи? Општа би воља само у том случају биле двојако протумачена, кад би важиле обадве. Наводи којима се дводомни систем представља као противан јединству опште воље, с истим успехом, могли би се окренути и противу једнодомног система. Ако је ретко да се два дома сложе, јошјеређе даједна скупштина што год једногласно реши. При сваком гласању образује се обично једна већина, и једна мањина; опет се, дакле, имају две групе од којих свака с једнаким правом може тврдити да је овлашћена да у име народа говори. Зар по аргументисању радикалне школе не би изашло, да се и у тој прилици у име истог народа каже једновремено и да, и не? Јединство опште воље остало би поштовано само тако, кад би се цигло једном човеку поверило да општу вољу представља. Ако би и он дошао у искушење да ту вољу на разне начине тумачи, имала би се опет та добит што би његова супротна тумачења падала једно за другим, не у истом тренутку. 2. — Дводомни је систем једна сметња да се потребне реФорме изврше законским путем. Доњи Дом изгласа једну

20 ; НоНгепДогИ', Рппир1еп <Јег Ро1Шк, X. 21 ) КМгјагаез 84ерћеп, 1л1>ег(;у, ЕциаШу, Кга1егш4у, етр. 27.