Branič

БРОЈ 5

Б Р А Н И Ч

стр . 219.

ма оне биле етварна нрава личности. Али ту ако и није могуће очувати таква ирава у њиховом првобитном облику, правичност захтева, да се њихов губитак оштећеним пристојно накнади. Тако је Енглеска приступила укидању ропства у свима својим колонијама. (Осим цитираних дела, гледај : Тгепс1е1епђиг§ §. 135. — ШапсМ, Согзо Љ СоШсе ст1е 1. издање, св. 1, гл. IV, одељак 1.) У кривичним стварима, и ако се не може применити појам стеченог нрава, ипак, ради заштите грађанског права и из разлога правичности вреди начело : да закони који су тежи по кривици и казни, немају никад повратне силе, док је блажи закони имају. (Испор. Вегпег, ЛУ^гкип^зкгеЈз (Јез 8{;га%е8е1;2е8, ВегНп, 1853. стр. 50.—73. — СаМ)а, Ке1> гоаШуИа, II, стр. 268. и даље. — Ре88та, Е1етеп1;1 (11 сНгШо репа1е, I, стр. 84.—90.). (Наставиће се) Још један начин за обилажење наређења тач. 4. А. §. 471 грађ. судс. пост. У селу Д. Сипуљи, среза јадранског, окр. подринског, поред осталих, живе и два држављанина, од којих је један газда, а други пуки сиромашак, и суседи су. Богати се зове Младен, а сиромах Срећко. Срећку је једина имовина један леп воћњак у селу, који је засађен младим шљивама и зове га „илац под кућом", јамачно зато, што му је ту била очева кућа, а сада ту има једна бедна колебица. Тај плац Срећков допадне се суседу Младену, а уз то му није годило Срећково суседство (зли људи по селу причају свашта, па и то да је био на робији и да ће опет тамо), па са тих разлога, одлучи се: да тај плац од Срећка, пошто, пото, купи! Ствар би се лако свршила. Срећко је сиромах човек, а уз то веле трошаџија, те му новца треба, а Младен опет имућан човек па ће понудити добру цену и пазар је свршен! Каже он своју намеру Срећку и овај пристаде од прве, али пред њих се испрсио — §. 471. грађ. суд. пост.! Познато је већ и деци сељачкој, како економски мотиви, тако и прилике под којима је донета одредба тач. 4. а. §. 471. грађ. пост., по којој се тежаку, поред