Branič

број б.

б р а н и ч

стр. 221.

тем спора раскид уговора тражи, наводећи и опет да је „превареи и оштећен преко половине"! Судија с пословођом изађе „на лице места", као што се већ то каже, и на протоколу под ЈУа 5695)98. од три способна вештака, против којих није ништа приметио ни Срећко ни Младен, по прописима грађ. суд. пост. би утврђено: да Младенова земља „на главици" вреди 100 дин. а СреЛков тлац 750 дин. Једно с тога, што се овом оценом утврдила грдна разлика у вредности размењених земаља, а друго и с тога, што је поменуто поднето уверење непотпуно (моле се читаоцп да не мисле, да су кметови то нарочито хтели!) — првост. лознички суд, наредбом од 18. августа 1898. Бр. 9743, позвао је оба уговорача, да му у смислу §. 471. грађ. суд. пост., у тамо остављеном року, поднесу уверење надлежног суда и одбора општинског, чију ће садржину потврдити и среска власт, а којим ће се тврдити: 1). Или да су земље, које они хоће да размене, једнаке поред величине и ио каквоКи или вредности; 2). Или да уговорачи Срећко и Младен, сваки за себе и за све пореске или од пореза ослобођене главе ако их у задрузи имају, са земљом, коју овом разменом добијају, имају по пет дана орања и кућни плац од дана орања рачунећи сваки дан у 1600 квад. хвати. Напред је речено, да једна земља вреди 750 дин. а друга 100 дин., као и то, да уговорач Срећко нема више некрешног имања сем овога илаца. Према томе, они за Срећка по §. 471.грађ. пост. нису могли поднети тражено уверење, па за то је уговорач Младен, актом под Бр. 11.175. изјавио: да тражено уверење ни за себе ни за Срећка неће да поднесе, кад је вели и раније поднето (око кога је узгред буди речено и кривична истрага вођена, па на нескладан начин по закону прекинута) довољно, па зато је поново тражио: да суд тапије потврди или му о томе изда решење. Нрема томе, лознички првостепени суд поново пре гледа акта и нађе : „Смисао тач. 4. а. §. 471. грађ. суд. пост. и свију расписа и објашњења њених мора бити, по духу целога тога закона, — да тежак не отуђи шест дана земље од које би могао живети. Ни путем трампе закон не дозвољава обилажење тога правила, па с тога јеиз наве-