Branič

стр. 222.

браеич

број 5.

деног јасно: да размењене земље треба да су једнаке, ако не и по простору и каквоћи земље, а оно бар ио вредносши. Тек тада се земље могу разменити без повреде прописа §. 471. грађ. суд. пост. „У овом случају трампљач Срећко, сем уступљеног „плаца" (воћњака), нема више непокретног имања, — а тај плац по процени вештака у акту цод № 5695|98, вреди 750 динара, и он (Срећко) гадајеза земљу звану „на главици", која по вештачкој оцени у горњем акту вреди 100 динара, што значи, да кадбисуд ову трампу дозволио и тапије на имена трампљача потврдио, очито би се радило против наведеног наређења у §. 471. грађ. суд. пост." Зато је првост. лознички суд, на основу предњих разлога, 6. октобра 1898. под 12.178, био решио: г Да се поднете тапије уговорача Срећка и Младена у акту под № 12.948(97. не потврђују, већ да им се непотврђене врате, кад ово решење постане извршно." Ну, по жалби Младеновој, Касациони Суд, примедбама свога III. одељења, од 11. децембра 1898. Бр. 9714. поништио је горње решење првостепеног суда, са ових разлога: „Иошто се из акта види, да жалилац Младен у овој трампи добија мање земЖишта по простору, али много веће вредности од земљишта, које он даје трампљачу Срећку, а међу тим по §. 471. тач. 10. грађ. суд. пост.(!), трампа вреди, ма и мању земљу трампљач добио, само ако је једнаке вредности са земљом, коју у трампу противпој страни даје, — то суд није имао законског ослонца, што је одбио трампљаче од потврђења поднетих тапија." Да оставимо на страну претерано рогобатан и нејасан стил горњих примедаба и њихово погрешно позивање на тач. 10. §. 471. грађ. суд. пост., — место на тач. 10. Правила Министарства Правде ЈУ§ 354(74 (збор. XXVI стр. 14.), — да видимо, шта се овим примедбама тврди? Тврди се, противно тач. 4. а. §. 471. гр. пост., и баш у примедбама, наведеној тач. 10. правила Министарства Правде: — да трампљач СреЛко може, разменом, отуђити своје једино некретно имање у вредности 750 дин. и за то примити једну Младенову прљушу у вредности 100 дин.!