Branič

број б.

в р а н и ч

стр . 229.

лован са пет годнна робнје, а Мшшја са четири године, без губитка грађанске части и без окова, пошто су мадолетни. Апелационн Суд пресудом својом од 30. Новембра 1898. Ј№ 4276 одобрио је пресуду првостепеног суда. По жалбама: државног тужиоца, оптужених и њихових бранилаца, Касациони Суд примедбама свога III. одељења од 18. Децембра 1898. № 10886 уништио је ову пресуду Апелационог Суда са ових разлога : „Погрешно је Апелациони Суд одобрио пресуду првостепеног суда № 36421, којом је дело против-природног блуда подвео под одредбу §. 191. крив. зак., по коме су Милован и Милија осуђени на робију, јер се тим законским прописом казни блуд извршен силом или претњом, било лице мушког или женског пода, али у сваком случају на начин природом одређен; а за протнв-прнродни блуд стоји нарочити нропис и казна у §. 206. крнв. зак. по коме су оптужени и имали бити осуђени." Апелациони Суд није уевојио ове примедбе Касационог Суда но је дао следеће против-разлоге: „Кад се из крштеница силованих, Обрена и Мелентија, у акту под М 34314, види, да они у време, кад су. надњима оптужени блуд извршили, нису имали ни пуних 13 година, онда овде само може стојати дело из §. 191. казн. зак., без обзира на то, да ли су оптужени овај блуд извршили са саизволењем силованих или без." Касациони Суд у Општој Седници од 8. Јануара 1899. № 136. нашао је да су против-разлози Апелационог Суда на закону основани, а да не стоје горње примедбе Ш. оделења Касац. Суда. Саопштио Ђ. 0. Чохацаб X. 7 случају оопоравааа тужилац мора доказати, да му јв тужени ро^ени син, да 6и могао добити тразкено издржање по §. 127. гра^. зак. (Одлука оаште седнице Касац. Суда). С. К. тужио је суду свога синаП. и тражио, дага с^д осуди да му даје месечно издржавање, јер је стар и изнемогао за рад, а непримага ни у кућу код њега. У одговору на тужбу и на рочишту, заступник туженог изјавио је, да.тужилац ничим не доказује да је он отац туженог П. и према томе тражио је, да га суд одбије од тражења.