Branič

број 5.

б р а н ич

стр . 231.

XI. Писмени тестаменат који не одговара §. 435. грађ. зак. 'вреди као судски тестаменат по §. 440. истог зак,, ако је потврђен неспорним судијом. (Одлука Оссште Седнице ЈКисац. Суда) Тужидачка страна је тражила да се уништи снорни тестаменат, потврђен неспорним судијом с тога, што на њему није назначено, ко је завештаода подписао, јер је неписмен, што није назначено, да је пред сведодима завешталац изјавио, да је то његова посдедња воља, —§. 435., грађ. зак. и што није назначено, да су сви сведоци били заједно, — §. 433. грађ. зак. Тужена страна је изјавила, да је тестаменат уредан и у законој Форми начињен, јер је и судом потврђеи. Првостепени суд пресудом својом од 17. Августа 1898. № 24125 пресудиоје по тужби: да се спорни тесгаменат уништи. Апелациони Суд пресудом својом од 16. Октобра 1898. № 3995 одобрио је пресуду првостеп. суда. \ Ну, по жалби тужене стране Касациони Суд примедбама свога II. одељења од 5. Фебруара 1899. №940 унишгио је ову пресуду Апелационог Суда са следећих разлога: „Кад је Апелациони Суд узео, да спорни тестаменат не вреди по §. 435. грађ. зак , онда је погрешио што није, пошто се види, да је исти потврдио и неспорни судија, оценио, да ли према §. 440. грађ. зак. вреди као судски тестаменат." Апелациони Суд не усвојнв ове примедбе Касационог Суда, дао је следеће против-раздоге: „По §. 440. грађ. зак. на који се законски пропис Касациони Суд позива, и по чл. 163. неспорнпх правила ; спорни тестаменат не вреди као судски тестаменат, пошто исти није написан од неспорног судије, као што се по наведеним законским прописима тражп, но је, као што се из њега види, неспорни судија спорни тестаменат, који му је као направљен на потврду поднет, потврдио; те према томе спорни тестаменат није направљен онако као што изискују поменути законски прописи па да би могао важити као судски тестаменат, а овакве Форме тестамента, као што је овај спорни, наш законодавац није предвидео у глави X. грађанског закона, која говори о тестаменту." Касациони Суд у својој Општој Седници од 20. Фебруара 1899. № 1462 нашао је, да су примедбе оделења на закону основане а да не стоје против раздози Апелационог Суда. Саопштио Ђ. С. Чохаџиб