Branič

стр . 310.

е V а н 0 ч

број 7.

Установљавајући два тела за вршење Функција законодавне власти, тај је устав створио основу за дводомни систем, али сам систем није организовао. Савет и Скупштина нису те Функције вршили заједно; они су их поделили између себе, што је нешто сасвим друго. Савет и Скупштина имали су сваки своју СФеру рада. Савет је решавао о законима без Скупштине, она о данку без њега. Они су комбиновали своју радњу само у ретким случајевима уставне промене. Два је дома било, али није било дводомног система, јер што овај захтева, то је сурадњу између домова, не поделу посла. Устав од 1835, као што се зна, није био никада примењен. То је остао само један пројект. Први наш устав, први у том смислу што је први у живот уведен, био је устав од 1838, који је Порта октроисала. У њему се Скупштина није ни помињала; преко ње се било прешло ћутом; само је једна власт била призната крај кнеза, управо врх кнеза, то је био Савет. Ипак затОј и пре него је тај устав Формално замењен уставом од 1869, нашло се начина "да се Народна Скупштина васпостави. Њено васпостављање било је извршено у ФОрми обичних закона, Први закон о Народној Скупштини изданје 28 октобра 1858 кнезом Александром Кара-Ђорђевићем; то је онај закон на основу кога се сазвала Св. Андрејска Скунштина која је на српски престо повратила династију Обреновића. Али тим законом није Скупштини ни из далека била дана она важност коју је она по тексту устава од 1835 требала да ужива. По члану 6. тога закона онајеимала: „1., Дати своје мњеније о предметима које би књаз са Совјетом нашао за добро да се преко попечитеља Скупштини предложи. — 2., Она ће имати право, предлагати правнтелству тегобе, које би народ имао, и средства којима би се оне отклониле; и 3., предлагати правителству жеље, које би народ за узвишење благостања отечества имао и начин, како би се оне извршиле и задовољиле." Надлежност народне скупштине према овоме није ни била обележена. Скуштина се сазивала онда кад је влада хтела, и питала о ономе о чем је влада хтела. Свака иницијатива била је Скушптини закраћена, јер под предлозима о којима је реч у тачки 2 и 3 не треба разумети Формалне пројекте, него изјаве жеља.